Nova Evropa

и либералном, либералнијом од Енглеске и од самог Пијемонта, богатијом и плоднијом од Калифорније. Отуда између толиких Италија, које нам иза њега осташе, треба да откријемо праву; а постоји и једна од године Две Тисуће, предвиђена у програму економског процвата Кавурова,

Апстрактност, доктринарство, утопије Француске Револуције, наваљују с Кавуром у наш живот раширених једара. Кавур је фанатички енциклопедист. Он је у Италији министар либералне Европе. Пада у исто доба с Кавуром, не случајно, процват оне филозофије, пореклом немачке, која значи целу једну дугу полемику противу класичних талијанских традиција, а која булазни о неком лутеранском Ризорџименту.

Многе су се особе слевале у Кавуру, у чудотворну складу. Италија је постала, мало помало, поприштем различвих и блиставих страсти, које њега муче. Он је види као жалостан остатак деспотизма, и можда баш зато његов дух почиње да не схвата више Италију, и да је све мање воли, За време Ризорџимента мрзело се у Аустријанцу странца. Кавур мрзи, више свега, у Аустријанцу апсолутистичку владу, монструм опскурантизма који треба раскринкати и свргнути, пре него све друго, са цветног тла идеја. На тај начин, детронизујући владе старе Италије, Кавур је оскврнио и напао обичаје оног старог народа, који он није познавао, а који се, одгурнут, не мало нашао увређен, те му умало вије измакао из руку. Свака нада разбуђења и народног учешћа у Ризорџименту, чежња за старим временима, понестала је.

Данас се зна, и ушло је већ у историју, да је Италија створена учешћем и по духу оног средњег сталежа који се дичи толиким заслугама, а који је остао био сам да заступа једну своју идеју јединства, пошто су 1848 и 49 поцепане и народне и аристократске снаге, Створена је, како се каже, од једне славне мањине, у времену, при свем том, у коме је Кавур стајао на челу талијанских ствари, те није преостајало ништа друго до стрпљивост и чекање да се види шта ће бити, Жирондистичка нација, прогресистичка, франкофилска, н, у дубини душе, једнострана, јер се така родила, није водила рачуна о плодовима генерације која јој је предходила. Она је додуше баштинила Италију људи Ризорџимента, али не и велике духовне зајмове који су је тиштали, те на које се чинила невешта. Критички, талијанско уједињење се растопило у једну малену демократску револуцију, по француском узору. Чак је имала и своју Вандеју.

Услед једне ћуди судбине, Кавур је постао великим човеком, Да је рођен у земљи и у времену погодним за верске ратове, испао би био неки други Кромвел. Талијанско уједињење стало га је живота. Он је утрошио своје време без штедње упражњавајући једну уметност која се и не може

250