Nova Evropa

feškoća, ali je naša dužnost da pokušamo, da bar donekle oteretimo našu savjest radi mnogih propusta učinjenih dosada u pitanjima irgovačkog prometa s inozemstvom, i poimence sa Jugoslavijom, te da podupremo naše interese proširujući u isti mah sve više dobar glas naše domovine, :

Сто Barri., (Preveo, Sfj, 1.)

Лирски финале, ЂУЗЕПЕ УНГАРЕТИ. Италија.

Песник сам и ја, крик сам једнодушан, зрумечак снова —

Плод сам један безбројних сукоба ветрова, сазрео на гребену —

Али твој је народ ношен од исте земље

што мене носи,

Италијо !

И у овом шињелу твоје војника одмарам се,

као у колевци својеза оца.

(Локвица, 1. октобра 1916.)

(Превео с талијанског рукописа, 5. Радица.)

Ђузепе Унгарети (Џибагећ) спевао је ову песмицу негде у рову. Аутор ми ју је донео, прочитавши је два пута неким тајанственим тоном, који ће ми вечно остати зарезан негде дубоко у мени, где почива све оно мало што сам у овоме мом животу путника-луталице видео, чуо, и нашао. Унгаретијева поезија, која уз ону Палацескија, Говонија, и покашто Софичија, спада данас међу најбољу у земљи наших лирских суседа, није друго до дуго и претанано везење аграфа из тајанствених златарница, укопаних негде у бокове фирентинског Старог Моста, и вечно музикално куцање сребрног чекића. Поезија је то изделана и саткана негде дубље испод епидерме, која прелази осећање, Родио се у Египту, у Александрији, 1888. Живео је у Паризу до 1914. Борио се у Рату, и по томе није фашист „од последњег часа". Данас се јавља више приказима из савремене француске литературе, коју познаје као ретко ко у Италији. Б. Р

260