Nova Evropa

sama od sebe išla napred, vodjena svojom neobuzdanom ргоpulzivnom snagom, i

Nije dakle pravo osudjivati fašizam kao ugnjetača Slovena Istre i Julskog Krasa, Fašizam, koji je celokupnome talijanskom životu uštrcao ubrzanu pulzaciju, ne bi i kad bi hteo mogao da zaustavi krv koja iz srca struji prema perileriji, pred jezičnom granicom koja nema više razloga da postoji Isto je tako lažna i ideja, da fašizam nije drugo do imperijalizam, koji je uzeo na nišan baš Jugoslaviju,

Nakon Rata, život svake države postao je mnogo [ел nego što je bio, Italija, izlazeći iz rata bez glavnih životnih potreba i bez kolonija, traži sada da usavrši svoju kakvoću, budući da nije uspela da poveća svoju količinu, Ovi mjeni napori nikome ne škode; naprotiv, donose još indirektno dobra internacijonalnoj zajednici naroda. Danas se fašizam studira, diskutuje, imituje, ocemjuje, pa čak i tolerira po celome svetu, I Jugoslavija je jedina država koja još nije dozvolila formaciju »talijanskih fašističkih udruženja u inostranstvu«. Zar ne bi bilo prirodnije da u Splitu, gde je Orjuna imala svoj začetak inspirišući se duhom talijanskim, oni Talijani koji tamo opstoje, i koji su talijanski a ne jugoslovenski podanici, osnuju svoj kružok PF ascio all estero«)? Nasuprot tomu, došli smo u paradoksalnu situaciju, da je Orjuna Splita zapretila uništenjem, ako se samo počne i sa najčednijom fašističkom organizacijom, Kako da se protumači ovako držanje Orjune, koja hoće da imituje fašizam i da ga istodobno tuče? Da li je igda sena bila jača od svetlosti? Gde je tu logika?

Oskar Капа.

(Preveo s talijanskog rukopisa, B. Radica.)

: Историјска схема Фашизма.

Греше много они који држе да је Фашизам, углавном, спонтани и изненадни покрет реакције, илити бране противу поплаве бољшевичког нереда у Италији. Много су даљим много дубљи разлози и зачеци овога покрета, засада тек на почетку свога пуног развитка, а суђеном да се рашири у времену и у простору много даље него што то предвиђају који су му блиски или удаљени сведоци.

Те разлоге и зачетке могао би да наслути онај који би хтео да се до дна удубе у историјско испитивање талијанскога духа у средовечним напорима и тражењима моралног, културног, и политичко-нацијоналног јединства, након уништења онога дивног јединства, наново успостављена од наше расе из латинско-римског царства. Одиста би било могуће у Дан-

236