Nova Evropa

у кратким чланцима, али се и у неколико редака даје изнијети извјесно гледиште и мишљење по овим питањима, са полазном тачком: да је Црна Гора својим рађањем и постанком, а исто тако и својим државним нестанком, знатно омогућила и помогла живот нашем народу, дочим је њено државно биће било у нескладу с том њеном улогом и њеном величином.

Дуго времена, све док није призната и учињена државом, Црна Гора је остала поприштем борбе горштачких Срба противу освајача: насељена чистим српским живљем, на погодну терену за пркос и борбу, стално појачавана ускоцима из околних српских крајева, гајила је она дух отпорности, а мучним борбама подизала вјеру и самопоуздање у ратничких брђана. Ту се развијала свијест о поновној држави и слободи, његовале се народне традиције; јављале се одређеније тежње народне; осјећао се њен утицај и ван гудура црногорских, док се покрет није изразио јаче у Кара-Борђу, Петру Петровићу, Арсенију Гаговићу, и њиховим сарадницима на замисли и акцији о заједничкој, ослобођеној, уједињеној држави Српског Народа. Ту је истински значај Црне Горе, њена невидовна моћ и снага, као и њена заслуга у дјелу слободе и ослобођења нашега народа. Кроз све вријеме, Црна Гора није могла сама засновати једну јачу српску државу, али је била једини центар и једина нада потлачених Срба све до појаве КараБорђеве и Милошеве Србије. Стварањем нове, моћније, богатије Србије, српско питање добија други изглед у очима сусједних и других европских држава, па га Црна Гора препушта Србији, а сама чини сконцентрисане напоре да заснује своју црногорску самосталну државу.

Иако жива и слободна у душама и симпатијама осталих Срба, и у пажњи и наклоности словенске Русије, а истрајна у отпору за слободу свог огњишта, ипак је Црна Гора тек након Париског Мира призната као држава, и почиње као таква да се прима у међународну заједницу, Српски Народ је тиме добио двије српске државе, два своја центра, двије своје династије, али је уједно и обновио своју историју: да двије српске области не иду једним путем ка заједничком циљу. Почињу све више да се истичу посебни интереси, одвојени правци у раду, у чему се као главни покретачи јављају интереси појединих династија. Живећи дуже времена одвојеним животом, крећући се и радећи под нарочитим условима, свагда у патњи и борби, утонуо у племенско и братственичко осјеБање, израђиван као ратник, Црногорац је задобио извјесне особине, своје обичаје, своја схватања, своју психу, ријечју: своју јако изражену индивидуалност. А уљуљкиван похвалом других, и постигнутим признањем својих успјешних подвига, Црногорац постаје горд на своје име и на своју племенску личност, да, без нарочите просвећености, јужњачким темпера-

316