Nova Evropa

ментом и назором, и сам присвоји себи својство чистијег, вишег, заслужнијег Србина, Кад је династија прногорска, управо књаз Никола Петровић, осјетио да не може Црна Гора и у будуће циљати на вођство српске нације, уложио је сву моћ да утврђује себе у самој Црној Гори, при чему су му згодно дошли: поменута племенска црногорска особеност, и везивање појма Србин за Србију и Србијанце, те везе црногорске с појединим европским дворовима, и тежња непријатељских сила да поцјепају српски народ, па је у том раду стваран појам и програм црногорства, црногорске државе, црногорске историје, прногорског народа, и црногорске династије насупрот Србије и српске династије, Црногорство је постало протутежом Србији, па је књаз Никола на њему градио државу, стварао јој циљеве, и на тој подлози водио политику и споља и унутра. Београд и Цетиње су у сталном сукобу због династичких ћуди и смјерова, баш као да су то два народа а не двије државе истог народа. Благодарећи непрекидним династичким роварењима и трзавицама у самој Србији, имао је књаз Никола често повољнији изглед и'престиж у очима наше јавности; али и у тој, повољној за њега, ситуацији, он није напуштао боју чисто прногорске политике, нити њен династички и локални тон, осим у каквој патријотској пјесми. Он је те прилике искористио да у очима својих поданика подвуче привидни престиж своје династије над србијанском династијом, да уздигне Црногорца и црногорство над Србијанцем, што је отровно дјеловало на заједничку народну душу, јер се и код Србијанца идентификовао појам Црногорца с књазом Николом, па је одговарао на све негодовањем и мржњом према Црногорцу, тако да је у неку руку династичка узајамна оштрина прихваћена и уопштена племенском суревњивошћу, Али је и ту своју погодност изгубио књаз Никола 29, маја 1903, када је Србија ријешила своје династичко питање, те ријешила и своје унутрашње питање, и дала одређен правац својој и нацијоналној и спољној политици: унијела нови дух и нове наде у наше племе, србијанску политику обукла српском, па обухватила симпатије и Русије, коју је позицију раније држао сам књаз Никола, Са таквим преокретом Србије, и са таквим духом нашега елемента, политика књаза Николе и његове династије доведена је у шкрипац;: имала је да се из основа промијени, или да прими и издржи борбу у пређашњем ставу, Књаз Никола остао је досљедан своме ранијем држању, само је стицајем прилика био нагнат да то своје држање још маркантније обиљежи,

Књаз Никола је у највећој мјери за свој углед искористио наслон на Русију, а заснивањем родбинских веза са великим европским државама тај углед је повећао, Али, од самога сјаја и моћи његове и његове династије, а без других потребних услова, Црна Гора није могла играти улогу какву јој је на-

317