Nova Evropa

метао књаз Никола. Он је хтио етатизирати скуп племена и братстава с јаким нацијоналним инстинктом, и учинити их оданим црногорским циљевима, које је династија истакла, а који су се сводили на очување личнога престижа њега и његове династије, Династија је донекле и успијевала у том смислу, јер је стеченим именом и освојеном моћи тако умјетнички развијала слабости црногорске да је своју околину, и оне људе на које је могла имати утицаја, и духовно и политички одвојила од ширег нацијоналног схватања, и свела им осјећања, мисли, и тежње, у уски патријотизам црногорски; црногорство је за њих постало прво идеја и програм, па доцније код њихових представника и лукративна професија, На темељу тога. денацијонализованог етатизма, књаз Никола је конструјисао своје радње и планове, који су морали бити ситни и уски; а како је његов рад изазивао негодовање код појединих и код група Црногораца, он је апсолутистичким владањем драстично показао да је то његово политичко црногорство синоним тираније, Да организује власт, и преко ње угуши свако друго појимање државе и нације сем своје, није он имао ни материјалне подлоге у Црној Гори, јер систематска или перијодична новчана примања и друге потпоре од стране Русије, Аустрије, Турске, а у добу ратова и од Србије, брутално су одавала државну немоћ и деградацију једне самосталне државе; али је Књаз окретно доводио своје поданике на вјеровање као да ту милостињу велики и моћни чине у знак њихове пажње према њему и његовој династији, и њима се није тешко било саживити с тим вјеровањем, јер би од те помоћи за Књаза и династију остало понешто за какав пут, цркву, мост а у извјесним моментима и за спас од државнога банкротства. Црна Гора је и економски и финансијски била слаба и нејака и да вегетира, а потпуно немоћна да води живот ван оквира свог сиромаштва, дочим је књаз Никола хтио да је одржи, и да себи на све могуће начине прибави сјај и атрибуте госпоства једног великог владаоца, који снује развитак своје државе у границама једне велике Црне Горе, озбиљног такмаца Србији, а директног противника Великој Србији, Резултат се опажао у све већој сиротињи и исељавању Црногораца у Америку и у Србију, као и у учесталим протестима просвећенијих грађана који захтијевају што сношљивији живот у својој отаџбини, тражећи у исти мах да ова у нацијоналној политици поступа сагласно тежњама цијелог српског народа.

Да предухитри покрете и струје слободумне и нацијоналне Црне Горе, и да ослаби замах јавног мњења српског и југословенског, који се нагло завитлава послије историјског 29. маја у покрету за духовно, политичко, културно, и народно јединство српских земаља и Словенског Југа, књаз Никола бојажљиво врши пробну игру рефорама и Устава. По-

318