Nova Evropa

/

жу колебљивост краљеву и у питању објаве и у самом BOБењу рата, Пред страхом да ће једна успјела широка српска слобода расточити њихово уображено биће, утопљенички се одупиру томе сусрету; али обухваћени народним расположењем Црногораца, да треба судбину са Србијом дијелити, опет се одлучују за неодлучности, Народна Скупштина, сазвана на Цетиње, изјавила је одмах жељу народа да се пружи братска рука Србији, и да се објави рат Аустрији. Међутим, званични дворски кругови истичу одмах, у виду напомене, као услов, новчану потпору од стране Србије и Савезника; а, по још недоказаним верзијама, сондирају уједно и расположење Бечке Владе, и какве би све концесије ова учинила за евентуалну неутралност Црне Горе. Србија, у друштву Савезника, ријешава питање снабдијевања црногорске војске; а Бечка Влада стиче увјерење, да краљ Никола присиљен приликама иде уз Србију. Србија, неповјерљива и сама према краљу Николи и Црној Гори, назирући опасности које могу наступити, поздравља гест краља Николе, али га усто, без најивности, мотри, И тако Београд и Цетиње иступају заједно и иду кроз Свјетски Рат интензивно гредећи траговима узајамног неповјерења и прикривених посебних смјерова, а у знак тен таке заједнице, и у интересу војничких операција, београдска Влада делегира своје ђенерале на Цетиње, који остају потчињени србијанској Врховној Команди. Успоставља се јединство команде и фронта, организује се исхрана и војничка опрема црногорске војске и чиновништва, све под надзором делегата из Београда,

Иако врховним командантом остаје Краљ Никола, његова Влада показује у почетку отсуство преданог интересовања за ток ратних операција, хотећи тиме рећи да српска Врховна Команда, без њега, преузима у руке и радњу и одговорност, Често избијање негодовања код појединих војних старешина и јединица због разних, у ствари привидних, разлога, због дислокације трупа, због снабдијевања војске, због производства старешина, није законски прогањано ни спречавано, док је већини чиновништва готово онемогућено учествовање у борачким редовима. Напротив је омогућено официрима и војницима, да олако напуштају положаје, да добијају отсуства, да врше операције борбе више пута по својој увиђавности, да улажу протесте, и да расправљају невојничка питања, и да све то ипак не изазове интервенцију Краља, Врховне Команде, ни њихову ријеч, што наравно није остало непримјећено ни од најобичнијег ока војничког, те што је побуђивало на зебњу и размишљање, Запажено је, да финансијска помоћ редовно долази, али да се нередовно троши, па и злоупотребљује, без ичије одговорности; даље, да се намирнице и муниција не уручују редовно војсци, а да се зато не интересују

320