Nova Evropa

и не позивају на одговорност надлежни, Краљ Никола и њетова Влада, у току самога Рата, користећи се овом војничком и политичком лабавошћу, почиње улазити у расправљање, а пред најближом околином и маркирање, међа будућој Црној Гори, са жељом да о том знају оба ратујућа табора европска, Он тражи издвајање војника из свих јединица под одвојену прногорску команду, и с Владом договорно изненадно врши окупацију Скадра, изазивајући тиме потребу прегруписавања војске са граница према томе новом фронту, Он упућује престолонасљедника Данила на „лијечење“ у близини Њемачке; а принца Петра шаље да води потајне разговоре и преговоре с војним личностима непријатељским, и то чини на очи Врховне Команде на Цетињу, а убрзо сазнаје за то грађанство и војска Црне Горе, Његово интересовање за Рат скаче са падом Београда и одступањем српске војске; тада сазива Народну Скупштину да настави рат до краја, и концентрише највећи број трупа да брани Ловћен и Цетиње, док у исти мах упућује повјерљиве наредбе старешинама да не дозволе борбу, а једновремено моли за мир бечког ћесара који тражи безусловну капитулацију; Краљ означује парламентаре, прима услове, али не потписује мир; вајка се савезничким представницима и делегату београдске Владе, изјављујући да му је војска напустила позиције и престала ратовати. Два фронта, потиснута, ипак очувавши расположење и у борби, крећу се из положаја у положај, чекајући даља наређења. Доласком у Подгорицу и пут Скадра дијелова србијанске војске, политичара, грађана, избјеглица, депримираног свијгта, —- избија јасно слика слома Србије; онда се краљ Никола моментано заварава да ће можда он очувати, ма и по цијену нечасног мира, своју државу, и учинити је котвом спасења својих старих нада о јединој српској држави. Неизвјесност услијед наступања Аустријанаца и преко Цетиња, страх од своје властите војске, оружане, напуштене, а нерасположене за нечастан мир, и наклоњене да сваког часа буде поведена од Врховне Команде мимо њега и противу њега, силе Краља на противуречне изјаве, на противуприродне напоре. Неповјерљив, избезумљен, изложен психичким трзајима, и снујући плитке комбинације како да се заклони пред Црногорцима и Савезницима, он предочава рногорцима одлучну битку на Цареву Лазу, док истовремено сам, неопажено, напушта Црну Гору. Савезнике увјерава, у Скадру, да ће издати наређење војсци за борбу и одступање, и одмах затим плови преко Јадрана...

Прве половине мјесеца јануара 1916, аустријске трупе окупирале су Црну Гору. Краљ Никола, са својом титулом и неколико најприснијих пратилаца, прешао је био у Француску, да се правда, и да се нада да ће неизвјесни ратни резултати потпомоћи његову дипломатску творевину, коју је оставио за

321