Nova Evropa

стријских трупа, који се напорно врше да докрајче офанзивни обухват и униште српску војску. Братски, војнички, пожртвовно, и успјешно су црногорски војнички одреди извели своју часну и судбоносну задаћу, и добили тада похвалу од стране Србије, да су се достојно одужили и Србији и Косову. Крајем 1915, краљ Никола сазива Народну Скупштину на Цетиње, чека аустријску офанзиву заказану за Божић и објављену, извјештава команде, Српске трупе пролазе Црном Гором и Арбанијом; црногорски гранични шанац се брани и чува; Краљ тражи појачање ловћеног положаја, и Врховна Команда размјешта и доводи нове бригаде, да бране праг слободе црногорске, и сви орни и поносити, испраћени краљевим барјаком и благословом, чекају назначену офанзиву аустријску, Краљ мијења владу, Скушштина гласа, и Краљ хоће рат до краја. Божићни празници на Ловћену дочекују јаке трећине храбрих црногорских батаљона, а пропраћени су громогласном канонадом од стране непријатељских ратних бродова и свих утврђења Боке и границе, засипљујући ватром Ловћен; једновремено отвара се паклена грмљавина и напади и на остале крајеве и дијелове Црне Горе. Долази одједаред наредба војсци на Ловћену, да напушта позиције, једну па другу и редом, те је главна тачка ловћенских положаја окупирана од непријатеља други дан топовске паљбе, Краљ Никола креће пут Ловћена, а војска црногорска, у одступању, пут Цетиња; нема борбе ни одбране, војска се повлачи на погодније положаје према Подгорици, Краљ Никола чека свој моменат да спасава Црну Гору. Херцеговачки Одред чује за пад Ловћена, брани своје положаје, чини велике жртве, чека наређење од Врховне Команде, —- а поузданици, перјаници краљеви шапатом обавјештавају поједине војничке старешине, и одступа се пут Никшића. Сљедују наређења Команде да се ниште топови и муниција, да не би пали непријатељу у руке; груписана у Никшићу, војска чека заповијест за борбу, за мјесто и правац; лишена старешина, креће за Подгорицу, за спрском војском; спријечена новим наређењем да се врати на граничну линију, покушава да се заустави, — јавља јој се да ће бити позвана на Царев Лаз. Санџачки Одред, успјешно штитећи одступницу србијанској војсци, узмиче борбом, даје отпоре, и на појединим мјестима прелази у нападај; на Мојковцу врши знамениту одбрану, и има тешке губитке, те одступа старим црногорским границама. Оба одреда сконцентришу војску по варошима, оружану у ишчекивању наредбе, — старешине обезглављене разноструким вијестима, војска без наређења, Ловћенски Одред, без жртве и уз присмотру оба команданта, краља Николе и његова сина Петра, као и Начелника Штаба црногорске Врховне Команде ђенерала Пешића, разасут по линији Ријека-Подгорица-Плавница, ослушкујући

326