Nova Evropa

ског питања, Имали су два свјетовна владара: књаза Данила и краља Николу: књаза Данила су убили ради своје породичне, личне части; а ради нацијоналне части и ствари лишили су краља Николу круне и државе, — иако су један и други били поштовани, сматрани заслужнима, па и обожавани од Црногораца, Имали су своју државну самосталност, која је имала доста слабих страна, — али су се са њом били увелико саживјели; ипак су је приложили општем жртвенику и раскинули тешке урођене и наметнуте недаће, политичке, племенске, династичке, унутра и напољу, па свесрдно и најпреданије, на бранику заједничког огњишта, остали резерва и потпора добру државе и сваком напредном покрету у држави и друштву. У таквом примјеру и осјећању по скромној својој моћи радећи, и тежећи бољитку, не могу се пореметити Црногорци, нити се може замијенити правилна оцјена њихова због појаве појединачних династичких и сепаратистичких одјека у Црној Гори, јер су те појаве природне и у природном издисају, а, појачане с економским и политичким разлозима, нијесу изузетне од сличних појава ни по другим крајевима и јачим центрима наше државе. Треба се осврнути около, па без много устезања рећи, да би можда у културнијој, напреднијој, богатој, демократској Србији, било многоструко више сепаратистичких елемената него у Црној Гори, да није србијанска династија Карађорђевића једновремено и династија наше уједињене државе; и треба признати, да је — и по цијену црногорске војничке части — Црна Гора била и остала у суштини поуздани темељ нашег јединства и наше заједничке отаџбине, да је учинила своју дужност и позитивном радњом извршила свој задатак.

Посматрана са данашњег државног гледишта, као мала и економски и културно незнатна, не треба изгубити с вида да је Црна Гора могла бити негативним путем врло утицајна и одлучна по ријешење државног и народног јединства. Њеном ма и најужом рестаурацијом, или јаче заснованим и успјелим сепаратистичким покретом, протежираним од које силе непријатељски расположене према нашој држави, под извјесним утицајима и у везама са сличним елементом околних јужних Срба, који су у прошлости гравитирали према Цетињу, била би Црна Гора поуздано једна грозничава појава за јединство нашег племена и овакав склоп државни, Утолико би тежа и опаснија била Црна Гора, што Србија — често водећи и србијанску поред српске политике, често ометана неприликама и јачим узроцима и утицајима у свом ходу и раду, — није била у могућностц да припреми и формира једну заједничку душу ни код самих српских покрајина и дијелова, далеко мање и спорије код осталих грађана југословенских, удаљених од нас вјековном историјом, вјером, разним културама, режимима,

332