Nova Evropa

bacimo na falbljansku obalu, Rastali smo se sa О, Рачбет svi zlovoljni i ljuti, ali i svi rešeni da ne napuštamo Skadar...

I čitav mesec decembra 1915 godine proveli smo u Skadru, u neprekidnoj borbi sa G, Pašićem, Cn nas nije trpeo kraj sebe, nežo nas je neprestano terao da bežimo u svet, — na Korviku, Mi smo ostajali uporni; — »Nije naše mesto na Kcrzici«, govorili smo С. Pašiću G, Prodanović i ja, nismo mi pošli iz otadžbine kao obične izbeglice, da spasavamo živote, već smo napustili našu zemlju kao narodni poslanici, i naše je mesto ovde, kraj Vladaoca, kraj Vlade, kraj Vojske, Narodna Skupština nije raspuštena, ona je na okupu, po imperafivu ustavnom, i mi, kao članovi njeni, moramo biti onde gde su i ostali najvažniji faktori državni, ,, Raspustite Narodnu Skupštinu, i odmah ćemo postati obične izbeglice i poći u svet kao obični gradjani Za

Poslednjeg dana meseca decembra, dodje k meni rano izjutra pokojni Andra Cvetković, narodni poslanik, i reče mi: »Sad me, pre nekoliko minuta, susrete na ulici G, Pašić, i reče mi da nadjem tebe i G. Jašu Prodanovića, i da vam kažem da odmah idete k njemu, jer ima da vam učini neka važna 5заору štenja«, Zamolim Cvetkovića da ide i potraži G, Prodanovića, i da mu saopšti tu poruku, a ja se odmah krenem G, Pašiću Došavši u zgradu gde je predsednik Vlade шпао зуоји Калсеlariju, saznadoh od vratara da je G, Pašić u kancelariji, i da nas čeka, Očeknuh nekoliko momenata G. Prodanovića, i vrata nas obojicu prijavi G, Pašiću, Udjosmo u kancelariju, i on nam odmah reče ovo: »Zvao sam vas, kao predstavnike poslanika, da vam saopštim, da je u San-Gjovani-di-Medua stigla jedma irancuska ladja, koja će vas sve primiti i prevesti u Italiju, u Brindizi, Docnije, kad i mi tamo dodjemo, sastaćemo se i videti šta ćemo dalje raditi, i gde ćete vi biti, Sutra, izjutra, morate se kremuti za San-Gjovani-di-Medua« .,, Gledao sam pravo u oči G. Pašiću, Mada se je u mnogobrojnim odnosima sa ljudima izvežbao, da na licu svome ne odaje misli i namere, ipak sam odmah poznao, da G, Pašić ne misli ono što nam govori 1 odmah sam mu učinio ovo pitanje: »A kad ćete Vi, G, Pašiću, poći u Maliju?« ,,, »Mi ćemo«, — reče on — »kroz nekoliko dana, mislim u narednu sredu« {tog dana je bio četvrtak, 31, decembra), — »E, G. Pašiću, dopustite da Vam ovo kažem: Vi nas, narodne poslanike, upućujete sutra u San-Gjovani, a Vi ćete se večeras, po pomrčini, kad Vas niko ne vidi, kremuti iz Skadra i otići pre nas tamo gde nas sutra šaljetel«.., Ne odgovori mi ništa, Rastadosmo se u nemom ćutanju,

— »Како si mogao reći ono G, Pašiću«, — reče mi uz put G. Prodanović, — »E moj Jašo, ne poznaješ ti Pašićal« — rekoh G. Prodanoviću, »Ja ба dobro poznajem, pa sam mu i mogao

377