Nova Evropa

Spoljnih Poslova daleko prelazile srdačne odnose koji obično postoje medju savezničkim 1 prijateljskim državama, to je danas svima poznato, Treba se samo. setiti dočeka što su Pašiću priredjivani u Petrogradu, i ručkova u intimnom krugu carske porodice, — počasti činjene samo odanim prijateljima ruske carske porodice. Postavlja se, medjutim, pitanje: na koji je način Nikola Pašić postao »ruskim čelovjekom«? Da li je on, možda, došao u Srbiju, sa školovanja u Švajcarskoj, već kao »ruski čelovjek«? Školujući se u Švajcarskoj, on se, kao što je poznato, družio sa mmogim Rusima, koji su se tamo okupljali oko čuvenoga revolucijonara Bakunjina. Nesumnjivo je, da Bakunjin nije mogao biti onaj koji će Pašića uvesti u vode i veze »Azijatičeskoga Departamenta«; ali je možda on i nehotice mogao biti čun kojim se Pašić uvezao u te vode?,.. 12 опоба što je poznato o metodama borbe carske policije protivu nihilista i revolucijonara omoga doba, zna se da je policija najuspešnije suzbijala njihov rad s pomoću svojih agenata, koje je vrbovala medju samim revolucijonarima; ili je svoje agente (Azev) odašiljala da se izdaju, pa čak i da dejstvuju, kao revolucijonari, obično u kakvom atentatu koji ne bi bio neprijatan samome režimu (naprimer, ubistvo velikog kneza Sergija), Stičući poverenje 1 ugled revolucijonara, ovi agenti ulazili su dublje u mnjihove redove, i saznavali njihove tajne mamere, poimemce u pogledu Cara, Ovakih je tajnih policijskih agenata bilo pouzdano i medju Rusima iz Bakunjinova društva; pa nije daleko grešna pomisao — kad se zna šta je i kakav je bio posle Nikola Pašić —, da je nekome od ovih agenata zapao za oko, kao zgodam medijum, i mladi Srbijanac, ćutljiva i mirna izgleda, te да ба je pokušao uvesti u službu carističkom režimu još pre njegova povratka u Srbiju! Fakat, da je Pašić bio pre svega carev čovek, i uživao maročitfo poverenje kod Cara, daje ovoj pretpo= stavci posebnu draž, Pri svem tom, ovake pretpostavke teško je dokazivati; osim toga što ni ta činjenica ne bi bila dovoljna da objasni tolike uspehe u životu Nikole Pašića, Zato je za nas prilično svejedno, kada je on postao »ruskim čovekom« u Srbiji, da li još pri svom povratku sa studija, ili docnije, kada se kao aktivan političar već istakao u Srbiji, naročito u vreme sklapanja poznate tajne konvencije izmedju Austrije i ralja Milana. Sve to nije ono što ga je napravilo Pašićem, i što je privuklo uzanj toliko naroda 1 pristaša. Treba tražiti uzroke i na drugim stranama.

U svome radu, Nikola Pašić se nije držao Jednog pravca, pa ni programa svoje stranke; a često je radio sam i ono što bi prebacivao svojim protivnicima. Ali je u nečem ipak ostajao sebi dosledan celoga veka: on se stalno uporno borio da dodje do vlasti, pošto-poto, nebirajući sredstva; i još upornije starao

426