Nova Evropa

fo je najbolje i najprirodnije; medjutim jugoslovensko sokolstvo ide svojom odredjenom linijom, i ne može je napuštati i ne može stajati i čekati, i ne može ići natrag la

Zadržimo se ovde malo, i promotrimo stvar do kraja i do dna, Želje nesokola neka se malo strpe, Pre svega: kako je cela fa sokolska stvar išla? — Do Rata i u Ratu bila su tri sokolstva plemensko-narodna: srpsko, hrvatsko, i slovenačko. Već i do Rata, i u Ratu, dokumentovane su energične težnje i napori da se ta tri sokolstva nekako ujedine i zajednički organizuju, da načine jedan jugoslovenski sokolski savez, Posle Rata, od kraja 1918 pa do Vidovdana 1919 godine, rade sva tri sokolstva na tome da se konačno ujedine, — bez glasa protesta i bez glasa cepanja ili izdvajanja, Na Vidovdan 1919, održava se u Novomsadu prvi Jugoslovenski Sokolski Sabor, Sa punobrojnim i opunomoćenim delegatima zastupljena su na tome Saboru sva tri sokolstva, i na tome Saboru se, bez glasa protesta ili izdvajanja, osniva jedan (po naslovu u prvi mah SHS, a u duši i po sadržini odmah gotov) Jugoslovenski Sokolski Savez, te doratni i rafni plemensko-narodni savezi sokolski, i srpski i hrvatski i slovenački, prestaju postojafi, ukidaju se, i odmah prelaze u likvidaciju. Organizacija sokolska ide ovako: pojedinac, društvo, župa, Jugoslovenski Sokolski Savez. Osim toga, podvrgavaju se fundamentalnoj reviziji sva načela sokolska, proučavaju se i pokušavaju da obrade svi ćlavni sokolski problemi, i stvaraju se ustanove i prikupljaju sredstva za nov i veliki jugoslovenski rad toga ujedinjeno8 sokolstva, Ovo je glavno: krajem бофте 1919 i početkom 1920, postoji kao sokolstvo u celom našem narodu jedino ujedinjeno jugoslovensko sokolstvo, i sve što je 50kolsko tu je, bez protesta i bez izdvajanja!

Docnije, naknadno, posle gotovo godinu dana, sa zakašnjenjem, i jedva primetno, skoro stidljivo, izvan sokolskih foruma, izvan sokolskih sredina, iz tudjine upravo, putem političkih novina i бЛазоуа, бије se, primećuje se, saznaje se, da je u Oseku, u Donjem Gradu, jedan deo društvenih članova ondašnjeg sokolskog društva, stao za sebe, da hoće da ostaje samo srpski, da ne priznaje jugčoslovenstvo, da zadržava stare oznake, kape, zastavu, i odelo, Sve u svemu, možda deset ljudi ili nešto više, To je bilo izdvajanje sa srpske strane, Sa hrvatske strane je išlo drugačije: pre svega se likvidacija starog saveza otegla, protrahirala, političke stranke i novine preuzele su stvar u svoje ruke, nastalo Je i razvilo se u sokolskim redovima jedno potajno, mezadovoljno, protestno raspoloženje, ispočetka usamljeno, pojedinačno, lokalno, posle putem agitacije sve jače i otvorenije, i oni isti ljudi koji su sa hrvatske strane stvorili Jugoslovenski Sokolski Savez tražili su sada reviziju zaključaka jugoslovenskog sokolskog Sabora, i naročito su zastupali jednu

9