Nova Evropa

Jovanović, pa je u jednome času i pozvan od Kralja da sastavi Kabinet, tako da je izgledalo kao da će on prestići nepopust=ljiviješa С. Pašića u vodjstvu Stranke. Važnost Која зе pridavala na strani onom пјебоуц бјапКки uzeli su povodom neki beogradski listovi da otvore najžešće napadaje protivu njega, i aprila meseca našao se on potpuno izolovan u svojoj vlastitoj stranci, u opasnosti da bude politički umrtvljen, On je medjutim stao odgovarati nadugačko i naširoko svojim kritičarima nizom članaka u »Novom Životu«; ali tako je zahvatio bio čitavih trideset godina srbijanske povesti, on ni dodirnuo nije pravu stvar, naime, da li je Srbijanska Vlada znala za zaveru, pa je propustila da o njoj obavesti Beč,

Stvar je, medjutim, u tome, da su izjave u njegovu prvobitnom članku fako potpuno Jasne i odredjene, da može da bude samo jedno od ovoga dvoga: ili ondašnja Srbijanska Vlada, saznavši o zaveri, i pokušavši iz vlastite inicijative da uhvati zločince, ali bez uspeha, namerno nije izvestila o tome austrougarske vlasti, pa je time navukla na sebe krivicu saučesništva u zločinu koji nije ona pripremila niti želela; ili je G. Jovanović, iz naročitih ličnih razlog4, pogrešno prikazao pravo stanje stvari, a njegovi nekadašnji drugovi, opet iz vlastitih razlog4, uzdržali se da javno kažu da laže,

Čitalac će, u III i IV odeljku ove knjiše, naći dovoljno podataka koje bi teško bilo dovesti u sklad s prvom богпјота mogućnošću; pa kako sam, nakon obnovljenih pokušaja {vidi o tome »Novu Evropu«, od 1. marta, 1, aprila, i 11, maja 1925), uzalud tražio bilo kakvu izjavu od zvaničnog Beograda, smatram svojom dužnošću da, u interesu istine, iznesem sasvim otvoreno svoje razloge, zašto mislim da treba prihvatiti drugu gornju mogućnost,

G. Ljuba Jovanović je, baš kao i njegov bivši šef, političar stare balkanske škole, i ima za sobom revolucijonarnu prošlost, On je poreklom iz Južne Dalmacije, i u Srbiju je došao pobegavši iz zavičaja nakon neuspelog ustanka od 1881, On se je otada stalno, kao što je prirodno i opravdano, interesovao za sudbu mladih Srba i Hrvata koji bi dolazili a Srbiju na studije, i, zahvaljujući svome poreklu, on je često pokazivao više razumevanja Jučoslovenskog Pitanja kao celine nego mnogi njegovi drugovi u Radikalnoj Stranci, koji svojom vizijom nisu bili u slanju da obuhvate mnogo više od prvobitnih uskih granic4 savremene Srbije. Ali je on, u isto doba, jedan od onih političara koji vole da se ističu, i da precenjuju svoju važnost, i u poratno doba, kad je ušlo u običaj da svaki paradira rodoljubljem i veša o veliko zvono osećaje koje je pre Rata pomno skrivao u dnu svoje duše, G, Jovanović, kako se čini, ne bi hteo da zaostane. Meni je pričao jedan od najuglednijih srpskih pisaca i istoričara,

37