Nova Evropa

ovo pitanje do kraja ne raščisti, i dok se Gospodin Gjeneral пе роупбе па одбоуогпозћ, пезато za ono što je nekad govorio i radio nego робјаућо 1 ха ono što danas piše i dovori,

Jer, kako smo već istakli jednom prilikom {u članku »Ko je izdao Crnu Goru«, u Crnogorskom Broju »Nove Evrope«, na str, 346), možemo da razumemo i onako uskogrudno i kratkovidno gdledište kakovo je zastupao pukovnik Pešić za Svetskoga Rata u Crnoj Gori, a koje je posle pokušao i javno braniti pred svojim kritičarima, iako Sa naravno ne možemo nmipošto odobriti; ali ne možemo da razumemo, i mne možemo da trpimo na čelu naše vojske, čoveka koji — da bi se lično istakao — falzifikuje zvanična akta, i pomavlja, umnožavajući ih, neistine jednom objavljene, Ako gjemeral Pešić što pre ne prestane manevrisati, pa ne pobije veoma ubedljivo sve što je protivu nje6a dokumentovano izneseno, mi ćemo smatrati našu sumnju dokazanom, i vikaćemo na svakom uglu, koliko nas god grlo nosi, da ga treba skinuti s mesta i položaja za koje nije dostojan, To će nam biti dužnost nesamo naspram maših crnogorskih sugradjana, i onih koji su ni krivi ni dužni oklevetani, već i prema nama samima, prema ovoj našoj zajedničkoj otadžbini koja je već sita lažnog rodoljublja, tojest rodoljublja koje se hvališe i iskupljuje lažju i klevetom,

М. С.

Predsednik Vilzon i profesor Masarik u Svetskom Ratu,

(I sledeći članak sastavljen je po knjizi K, F, Novaka »Der Chaos«, kao u prošlom broju »Nove Evrope« članak o »Propasti Nemačkog Carstva«, On је sada naročito aktuelan povodom Masarikove knjige o Svetskoj Revoluciji,)

Češki narodni poslanik u bečkom Rajhsratu, profesor Toma Masarik, napustio je bio Austriju ubrzo pošto je izbio Svetski Rat, Nemiran, otišao je u Holandiju, a otuda u Berlin, na razgovor socijalisti Kauckom, kojega je zatekao potpuno pesimistički raspoložena u pogledu ishoda Rata. Onda se, preko Halije, hteo vratiti u Prag i Brno, da obogaćen utiscima u tudjini ispita, što je moguće tačnije, raspoloženje svojih zemljaka; ali je predusretnut na ciriškoj željezničkoj stanici od posebna glasnika, hitno upućena iz Češke njemu ususret, te je izbegao zatvoru samo tako što je odustao od povratka u domovinu. U Švajcarskoj se konačno odlučio da podje buntovnim stazama, pa je navestio najžešću borbu svim srednje-evropskim režimima i sistemima. On sam smatrao je ovo naveštenje kao

77