Nova Evropa

жан социјални, културни, и литерарни покрет, о коме се томовима писало и код нас и на страни, покрет који је тако моћно потресао две-три наше генерације, не заслужује у очима Г. Станојевића ни посебну рубрику !... Али. ако вас, међутим, интересује реч Јозефинизам, то ћете већ наћи, све лепо и детаљно објашњено.

Што се тиче савесности и система, рекосмо већ, тога овде нема; овде је све рађено на брзу руку и тако немарно да није чудо што је резултат испао овако лош. И ту само неколико примера. Многи не знају, да се пок, Бранко Водник презивао раније Дрекслер, и тако потписивао своје књиге; ако га у овој књизи потражите под именом Дрекслер, нећете наћи обавештење да је то истоветно лице са Водником, нити ћете наћи код имена Водник назначење да се некад звао и Дрекслер. То је, по извесним схватањима, можда ситница; само што се због оваквих ситница највише и пишу енциклопедије.

Други пример. У овој се Енциклопедији помињу и такви листови као што је „Венац“ Г. Јеремије Живановића, „Књижевни Север“ из Суботице, или „Кића". Али нигде нема помена о Крлежиној „Књижевној Републици", и — што је још чудније — нигде нема ни најпознатијег и најстаријег хрватског књижевног часописа „Вијенца". Мислим да је излишно и да помињем колико је онда апсурдно ређати остале хрватске часописе којих ту нема, када је изостављен онај један који је играо тако видну и завидну улогу у развоју хрватске књижевности. Па је тако исто изостављен и социјалистички часопис „Борба", која је код нас пре Рата несамо располагала добрим кругом сарадника већ је имала и знатан утицај на радничке и омладинске редове.

Други један пример даће нам идеју о начину на који су рађени поједини чланци, о њиховој непотпуности и у информативном погледу, и о отсутству сваког мерила при одређивању простора, односно редака. У чланку о аутобиографијама, који је написан са претензијама исцрпних обавештења, изостао је део мемоара Јаше Игњатовића, објављен у његову „Недељном Листу" (за 1879), а настављен у „Нашем Добу“ за 1886-87-88 и у „Бршљану" за 1885/6; није поменута књига „Тридесетогодишње угодне и неугодне успомене (1854—1884)" од Луке Јоцића (Нови Сад, 1904), нису поменуте мемоаристичке публикације Полита-Десанчића, док су поменуте сличне публикације Г. Владана Ђорђевића; затим, ни једном речју нису поменута аутобиографска дела наших људи на страним језицима (као што су например књиге професора Пупина и Чеде Мијатовића), Док опет, за цео хрватски део у овом чланку стоји просто: „Види у додатку“. На исти су начин Хрвати изостали и код чланка о алманасима. Изгледа као да су Хрвати овде уопште само „у додатку“,

88