Nova Evropa

čiji Je najugledniji člam ргојезог АјеКзапдаг шет, Њуч Ministar Spoljnih Poslova u prvoj ukrajinskoj samostalnoj Vladi — drži kao »ukrajinska«, pa je odlučno orijentisana u duhu ukrajinskog separatizma. Oko tog pitanja, da li su stanovnici Južne Rusije većinom »Malorusi« ili »Ukrajinci« lomio je mnogo kopalja i naš autor, u svojim боуошта, бјапcima, i raspravama,

Svršivši više škole, Vasilije Šuljšin bio je uskoro (1907) izabran poslanikom Druge Državne Dume, koju je on, kako sam ivrai, mrzeo iz dna duše, i u kojoj je sedeo na krajnjoj desnici, Nakon državnog udara od 3. juna 1907, on je naravno ušao u Treću Dumu, pa onda i u Četvrtu, u kojoj je ostao sve do kraja. U obema je sedeo negde na desnome centrumu, kao vidjen član Kluba Ruskih Nacijonalista, te tvorevine Stolipina, Za vreme Rata, učestvujući u njemu kao rezervni oficir, na vlastite se oči uverio o velikim gresima Režima, pa je sa jednim delom svoga Kluba, kao njihov vodja, {takozvanih »naprednih nacijonalista«) pristupio Naprednom Bloku, koji je vodio opoziciju protiv poslednjih carskih vlada. Kao takav ušao je, u prve dane Druge Revolucije, u Odbor Državne Dume, koji je preuzeo bio vlast, i kao delegat tog Odbora išao je u Pskov Caru, gde je od njega primio alt o abdikaciji, Slučajnim sticajem prilika, za kratko vreme vidjen učesnik Revolucije, on je Revoluciju faktički uvek mrzeo, i uskoro se našao u otvorenoj opoziciji naspram Privremene Vlade, pa posle, razume se, i naspram boljševik4, Bio je docnije članom Djenjikmove Vlade {bez portfelja), i za vreme Dobrovoljačke Vlade u Kijevu uredjivao je ponovo »Kijevljanina«, koji je on i obustavio prilikom nemačke okupacije, Onda je, nakon pada Kijeva, i Odese, otišao u izgnamstvo, gde je, živeći poglavito u Češkoslovačkoj i Jugoslaviji, nastavio sa publicističkim radom u monarhističkom duhu, pa je — izmedju ostalih svojih publikacija — objavio i dve knjige o Ratu: »1920« i »Dani«, Ovu poslednju hoćemo sada da prikažemo, naglašujući odmah ovde, da se u većini slučajeva ne slažemo sa МазШјет Зиђбтот, iako moramo да mu priznamo izvanrednu iskrenost i veliki literarni talenat,

Pričanje se počinje sa »prvi dani Ustava« (18,/1,31, oktobra 1905): »Mi smo baš pili jutarnji čaj, Te noći je izišao bio poražavajući manifest, Novine su donosile senzacijonalne naslove: „Konstitucija,,.,« »Od strane Univerziteta pridolazila je povorka, Plave studentske kape izmešale su se bile sa svakojakim drugim, — „Gledajte, gledajte!,., Oni imaju crvene „,. crvene značke! ,,., Zbilja, gotovo svaki ie imao na sebi nešto crvemo, Bilo je i nekakvih crvenih zastava, na

235