Nova Evropa

i pesnikom u svojoj šezdesetipetoj ili sedamdesetoj godini! Drugi jedan karakterističan fakat: ovaj neumorni radnik, koji je dobru polovicu veka neobičnom snagom vladao kičicom, dletom, i kompasom, za koša nam Blaž У епет рпса, Како ба je on gledao, »kad mu je bilo već više od šezdeset godina, бде за уеоша tvrda mramora za čitavo četvrt sata baca više škrilja nedo što bi za tri i četiri puta toliko vremena bili u stanju da bace tri mlada klesara, i da je imao toliko snage da je izgledalo kao da će čitavo delo da se raspadne«, — taj veličanstveni i grubi radnik bio je levoruk!... Tako je u životu ovog neobičnog čoveka sve izgledalo obrnuto, pomaknuto, pomereno ,..,

Prelazeći onda od spoljnih prilika umetnikova života na ono što je intimnije, na ono Što je činilo nješovo biće i nješovu besmrtnu muku, otkrićemo odmah, isto tako, veoma žalostan kontrast, pretešku i strašnu sudbinu. U stvari, ako bismo pokušali da sakupimo ujedno celo Buonarotijevo delo, videli bismo sa najvećom jasnoćom, kako je ovaj čovek u duši nosio čitav neograničemi i nerešemi svet, za koji je on stamo i mučeći se tražio ostvaralačku formulu; kako da je uvek mučila ideja, inače nepoznata našem svetu, i daleka tradicijonalnim datumima umetnosti, — isto toliko klasičmoj tradiciji koliko ı onoj hrišćanskoj, U njeđćovim freskama, baš kao i u njegovim mramorima, uzalud ćemo tražiti božanski izraz drčkog vajarstva, kojim su oduhovljene Psihe, Galateje, Rosane, Herodijade, pa čak i Madone Lijonarda, Rafaela, Lujinija, Sodome, i Del Sarta; nećemo da maći ni u onim njegovim delima kojima је predmetom Olimp i antika: ni u njecovu »Bahu«, ni u njegovu »Кирзди« 1 »Аројопи«, ра čak ni u alegoričkim figurama San Lorenca, koje se inače sve tako neposredno inspirišu mitolodijom, Kako malo potseća njeđovo prikazivanje »Zore« ı »Noći«, sa njihovim krupnim i teškim formama, sa tegobnim i iskrivljenim kretnjama, na božanstva Omira ili Praksitela! A ipak nije niko bolje od Mikelandžela osetio, izučio, i voleo antičko vajarstvo. Još kao dečak proučavao ба је и vrtu San Marka; a kao mladić izradio je »Ljubav« {Kupida) tako »amtički« da su da i dobri poznavaoci Rima smatrali pravom antičkom statuom ... Jedam od njegovih prvih radova, »Kentauri«, kao da je odvojen od kakova зјајлоб зтђатоб sarkofaga. I ko bi zaboravio na njegova lepa restauriranja »Plešućes Fauna« u Firenci, »Umirućeg Gladijatora« na Kampidolju, i vatikanske »Reke«? A eto, od svih tih antičkih dela, koja je tako voleo i dobro poznavao, on nije uzeo drugo do, da tako kažemo, princip nu da, nimalo spoljni, od koješa je onda činio stalnu upotrebu, i zloupotrebu, u svakome smislu; dok од опоба 510 sačinjava samu dušu velike amtičke umetnosti, svežu misao i

296