Nova Evropa

Mikelandželo u Renesansı.

(Čuvene su »istorijske scene« iz Renesanse бтоја Соббпоа. Mi ovde donosimo samo poslednju scenu iz petog — poslednjeg odeljka: »Mikelandželo«, prema prevodima Ise Velikamovića (1922, Moderna Knjižnica, sv. 67—70) i D, Grdenića {1923, Narodna Knjižnica, sv, 73—80), i prema nemačkom prevodu B. Jolesa {u Insel-Verlag-u,

od 1922), 71 70) RIM. 1560.

Dvornica u palacu Kolona (Colonna), — Dona Viktorija, markiza od

Peskare, u crnini, čita za malim stolom od ebanovine, na kojemu stoji srebrna svetiljka, U pozadini, dve dvorkinje i jedna nadzornica kuće, s velikim kapama na glavi, zabavljene su ručnim radom, U kaminu gori vatra, a klade bučno pucketaju u plamenu,

Ulazi |plemić-službenik,

Plemić: Markizo, gospodin Mikelandželo se baš penje uza stube.,

Markiza: Lepo, a Vi mu posvetlite! :

Ustaje i ide Mikelandželu ususret, On se pojavljuje dore u predsoblju, a pred njim idu s bakljama paževi u odelima boja doma Avalos.

Dobro veče, dragi prijatelju. Kako Vam je ove malo studene večeri?

Mikelandželo: Ljubim ruke Vašem Prevashodstvu. Bolje mi je nego što bi starac kao ja mogao očekivati.

Markiza: Niste, nadam se, došli sami?

Mikelandželo: Nisam, nisam, ne brinite se; otkad ste mi zabramili, da izlazim kad hoću i bez pratnje, Ja to ne činim više, Amtonijo mi je posvetlio svojim fenjerom sve do vrata Vašega doma, a tu sam naišao na Vaše ljude, koji su me prihvatili kao kakova velikog gospodina,

Markiza: Dodjite, sednite ovamo, u ovu naslonjaču!.... Katarina, ostanite samo ,.. ja ću sama ponuditi Mikelandžela... Primaknite noge što bliže k vatri! Tako je dobro,

Mikelandželo ({sedajući): Neka bude kako želite, 50spodjo markizo,.. Duša Vaša dosegla je vrhunac onoga što može да Аозебпе боуесја аиза, а #0 је — istinska dobrota,

Markiza (smešeći se): Imali biste pravo, možda, kad bi se radilo o tom da činim dobročinstva siromasima, i da, poput našega Gospoda, perem zaprašene noge kakvome prosjaku, Ali uslužiti Mikelandžela, to doista ne znači odviše veliko poniženje,

322