Nova Evropa

sam samo Žena koja Vas shvata, i koja ume da odmeri razmak što deli Vaš neukrotljivi, stvaralački nagon од тојеба saosećanja. Vi ste mnogo učinili za svet; mislili ste, da samo бпјесте glinu za svoje kipove, a u stvari ste sveopštem duhu izradjivali nove forme i davali nove izražaje, kojih dosad nikad nije imao. A šta sam uradila ja? Volela sam simo onoda koda više nema... I volela sam Vas, da Vas, — i to je sve.

Mikelandželo: Ne učiniste, dakle, manje od mene. Dok je medju nama bio don Fernando, dižući se ponosno pred narodima Italije, pred ratnicima i naučnicima, u svetiu sjaja svojega imena i plemena, u bljesku svojih vrlina i ratničkos duha,,., dogod nam Je nebo ostavilo toga Fernanda d' Avalosa, Фупоба татита од РезКате, Мабеба plemenitog muža, Vi ste ба voleli, i bili ste sa njegovom ljubavlju toliko srećni koliko to samo može da oseti, i da spozna, žena rodjena od žene, Verujte mi, to je bio blagorodan poziv, i vrline što su ih slasti takove ljubavi postupno razvijale u Vama stvorile su odista majštorsko delo ljudske vrednosti,

Markiza: Razmišljala sam često o tome, i mislim da nemate pravo, Kolikogod velika bila odanost i vernost i nepokolebljiva ljubav, zadovoljno srce uvlači se samo u sebe, uživa jedino u sebi, i živi tek u krugu i atmosferi koji su u stvari uski i slabo pristupni svemu što njima ne pripada. Otkad sam sama, jasno mi je koliko sreća smanjuje čoveka. I evo Vam priznajem, da spoznaja ove istine uleva ponajviše utehe u moju bol. Ne volim manje onođa koga sam volela otkad ga nemam više; ali osamljenost i žalost naveli su me da savladam napore koji mi se čine lepši od lakih zasluga čija se meta: daje bez teškoće sagledati, Borbe kroz koje sam prolazila, prisilile su me da udvajam snagu, i učinile su od mene možda ono što ne bi nikada učinila nenaoblačena sreća,

Mikelandželo: Da li čovek radi samo na sebi, ili proširuje svoju delatnost i na mrtvu materiju, udahnjujući joj kretanje i život, važi podjednako. U oba slučaja daje on primer svojim bližnjima, I prema tome se može s pravom tvrditi, imajući u vidu tu jednakost rezultata, da su Polignoti, Zeuksisi, Polikleti, Fidije, bili najvrliji ljudi, i da su najsavršeniji umetnici isto tako veliki preporoditelji kao i Hilozoli i sveci. Ako mi je, dakle, uspelo, da stvorim nešto dobro na ovom svetu, te ako mi svemirski duh ima da bude zahvalan na bilo čemu pozitivnom, onda mi, Markizo, ne odrecite tu slavu da se uporedjujem sa Vama; i ostavite mi nadu, da ćemo u večnom životu biti poneseni na sličnim krilima onamo dde nas čeka potlpumo jednaka nagrada,

Markiza: Neka bude tako, Mikelandželo, Ja i ne želim drugo do da se ne moram nikada rastajati od duše koja mi

324

а