Nova Evropa

Nova Evropa

Knjiđa XIV. Broj 11. ii. decembra, 1926

Supilo.

Supilu se neobično svidela anekdota o tome, kako je talijanski demokratski ministar Bizolati — koji je ujedno bio i vojnik na savezničkom frontu —, kad mu je predsednik Poenkare prikačio na grudi odličje s rečima: »Talijanskom vojniku«, odlučno odvratio: »Nisam talijanski vojnik, ni francuski vojnik, već vojnik Antantel,..« On je u tim rečima video najbolje shvaćenu borbu za ideal, za zajedničku stvar, za pravednu stvar Saveznik4. U svojoj duši uvek, a u svojim dobrim časovima i javno, Supilo je bio — isto kao što Bizolati dobar vojnik Antante — dobar Jugosloven, sin i vojnik našeg celokupnog naroda, koji je podjednako voleo i s kojim je, svim i svuda, podjednako patio, Njegov dobar drug iz Rata, Ivan Meštrović, priča jedan karakterističan doživljaj koji ovo što kažemo lepo potvrdjuje, Kad su ono, s jeseni 1915, i Bugari udarili na Srbiju, te kad nam je svima. bilo ponajteže, razgovarao je, kaže Meštrović, u londonskom poslanstvu sa dva ugledna Srbina iz Srbije, na visokim položajima, o onom što će sad biti, i divio im se u sebi kako, laka srca, prave nove političke kombinacije: »Gde smo tu smo, — kad se nismo mogli sami ujediniti, ujediniće nas Austrija«, i »Daće Beč i nama što je davao Madžarima!,,.,« To je bilo, otprilike, politička mudrost diplomatskog srbijanskog rodoljublja. Razmišljajući o tome, kaže dalje Meštrović, vraćao se kući, oko podne, u svoj hotel-pansijon, 8de je tada stanovao i Supilo, Žapita gazdaricu, da li je G, Supilo u svojoj sobi, a ona mu reče, da ovaj od sinoć nije izlazio, Kad je otvorio vrata, zatekao ga je u postelji, u haljinama, okrenuta licem k zidu, Pri otpozdravu, učini mu se da Supilo teško govori, i pošledavši izbliže vide da — plače, Taj krupni i snažni čovek, u p6 dana u postelji, plakao je kao malo dete radi propasti koja čeka Srbiju: »Žao mi je one naše nezavisne Srbijice, u koju smo svi gledali i verovali. i čekali da nas otud sunce ogrije, I pitam se, da li smo mi, ova naša generacija, smeli da stavimo i nju na kocku, kad je nismo mi stvorili?!,,,« Malo dalje u ovom broju, donosimo jedan ·govor Supilov (pred bečkom akademskom. omladinom, 1913) koji

337