Nova Evropa

ч одђтапи штфегеза зјоуепз!ћ пагода«, ра зе пада да се Srbija i Crna Gora imati otud velike koristi, Carev. odgovor je kratak i odmeren, ali sadrži veoma jasan mig, da se očekuje francuska pomoć za slovensku stvar pri konačnom obračunavanju, Sve se ovo daje lepo pratiti iz diplomatske prepiske izmedju Londona i Petrograda, i iz britanskih memoranduma i promemotrija,

Napokon, 26, aprila, potpisan je tajni Londonski Ugovor, kojim je Italija, obećavajući da će odmah ući u rat protivu Austrije i protivu Nemačke, i obavezujući se da neće zaključivati poseban mir, dobila od Antante dopuštenje, da pripoji sebi sledeće teritorije: Tirol do Brenera; Trst, Goricu, i Pri_ тпогје do linije koja ide od Triglava pa pokraj Idrije i Snežnika na Volosku; Severnu Dalmaciju do Kap Planke, tojest · gotovo sve otoke od Cresa i Lošinja na severu, pa do Brača, Hvara, Korčule, i Lastova na jugu; Valonu i njenu oblast; Dodekanez; pokrajinu Adaliju, ako bi došlo do deobe Male Azije, — uz izvesne pojedinačno neodredjene kolonijalne koncesije u Africi, Nepotrebno je dodati, da bi ovo značilo dodeljivanje Italiji bar tri-četvrti milijona Jugosloven4, uključujući tu neke nacijonalno i kulturno najrazvijenije i najsvesnije delove rase.

Tako su, ukratko, tekli prešovori koji su doveli do Londonskog Ugovora, Već iz ovoga se jasno vidi, da smo, i Supilo i mi ostali koji smo tada uglavnom crpli naša obaveštenja od nječa, bili u zabladi u nekim važnim tačkama, i da smo naročito odviše oštro osudjivali držanje Ruske Vlade naspram Jugoslovenskog Pitanja. Gospodjica Paulova, pouzdavajući se za ovu stvar poglavito u Jugoslovenski Odbor, pala je дађобте u istu grešku, U vezi s ovim što sam zabeležio dovde o tome, mastaviću sad, opet u naikraćim potezima, šta je dalje radio Supilo u Petrogradu, na osnovu njegovih ličnih hartija, kako napred rekoh, i razgovora što smo ih dugo i češće o tome vodili, |__Supilo, koji je stigao u Petrograd, iz Niša, krajem februara 1915, i odmah počeo da ispituje atmosferu ruske prestonice, kako smo napred videli, udario je na uzbunu prvi put tek 26. marta, u jednom telesramu Pašiću, U oči toga dana primio ба je bio Sazonov, i objasnio mu neke poteškoće u situaciji, Rusija, zauzeta pitanjem Moreuza (piše Supilo Pašiću), morala je da na drugim stranama popušta pritisku sa Zapada, a to je moralo imati uticaja na sudbinu »sjeverne polovine našim narodom napučenih obala Jadrana«, Supilo stoša traži enerdičnu intervenciju Regenta, Pašića i cele nješove Vlade; a u jednom telegramu idućeg dana (27. marta) u Rim, moli Trumbića i ostale, da podju poslaniku Rodu i apeluju za britansku pomoć, Nijedno

358