Nova Evropa

nedo zato što še. je sve kao namerno naopako radilo i radi. Počnite ma kojim redom, Zdravstvo sa tri fakulteta i mnoštvom instituta, a sela i gradovi bez lečnika i bez najprimiitwmtih pojmova o higijeni, Sveštenici koji leče moltvom i

_ igteruju duhove; seoski vrači, koji operiraju sekirom i bri-

'tvom.,. Pa školstvo, upropašteno:· i demoralizovano nastavnicima koji ne poznaju jezika, dok se opet prekobrojni nastavnici po velikim varošima drže protekcijom i čudnim shvatanjem svoje dužnosti, Školstvo sa učbenicima koji. se menjaju svake godine, pa i preko godine; sa učbenicima od kojih je većina nesavesmo i neznalački, lakoummo, pa često i partajski i šovinistički, napisana. Školstvo sa gimnazijama ma selima, a sa zanemarenim stručnim školama po gradovima, Sa gimmazijama bez globusa i učila, sa gimnazijama prenatrpanim kao košnice, gde se pada u nesvest od smrada, gde se poklanjaju svedodžbe i fabrikuju skeleti inteligencije. Školstvo Као uvod u varvarluk i delikveninost,,.. Pa tek ona klasična — po zlu glasu — državna agrarna poli tika, koja je stvorila kaos i metež u pojmovima o vlasništvu i o posedu, koja je upropastila i težaka i gospodara, i koja je zavela sistem kupovanja prava mitom ili kuglicom, Najnesrećnija po izboru, a najstrašnija po posledicama... Pa onda pravosudje sa šest zakonskih područja nakon osam godina skupno državnog života! I sudstvo, gde sude još serdari, a advokatiziraju popovi. Unicum na svetu je naša justicija. Unicum doista, od postanja sveta pa do danas!... A željeznice, koje se krpe dok ne stanu, i koje se nadogradjuju po ćejifima dana, a ruše po ćejifima noći, bez ikakova plana, i bez velikib potreba... A onda, vojskal Ta vojska u koju niko ne sme dirati, Vojska o kojoj je svak uveren, da ovaj narod ne može za mju podneti ovoliki teret u movcu i snazi, pa ipak se taj teret i još neracijonalno povišuje, Vojska koja bi mogla, s ovakim elementima popunjena i rasprostranjena, činiti čudesa u mRkomsolidaciji i stvaranju jedinstvene svesti, u odgoju masa i javnim radovima. te spasti državu od ove učmalosti, a koja se — ta naša vojska — zatvorila u se, stvarajući svoj poseban svet, koi je često gluh za kulturne i ekonomske potrebe naroda... I taj narod sve podnosi i sve irpi, pa i ono strašilo kulturnog sveta: prestoničku policiju, i glavnjač.u, remek-delo naše policije... Pa tako redom, do Skupštine, koja je prestala biti čuvarem demokratskih principa: slobodnog pojedinca u slobodnoj državi, i jednakosti svih gradjana, već postala automatski stroj za glasanje. Skupština, koja je imala više telerića, dočeka, i pohoda, i sahran4, nego što je do danas odglasala zakona. Slcupština, koja ima u budžetu svoje stalno i krupno mesto u rashodu, — baš kao

379