Nova Evropa

Кад су напокон, на четрнајст дана пошто је потписан тајви Лондонски Уговор међу великим Савезницима, чланови Југословенског Одбора стигли у Лондон (9. маја 1915), изишао сам пред њих на станицу, и остао сам цело оно вече у друштву са Др. Грумбићем, Др, Хинковићем, и осталима, објашњавајући им хитност једне изјаве коју би требало дати јавности, с обзиром на могућност да Италија може ступити у рат свакога часа. Чак сам покушао да их наговорим, да отпочну са писањем свога манифеста још те исте ноћи, и нисам отишао пре него што сам изнудио од њих обећање да ће га припремити пре него што покушају да раде ишта друго. Па нисам се ни с тим задовољио, него сам им оставио један концепт изјаве, са разлозима за које сам држао да ће понајпре учинити утиска на британско јавно мњење. Не треба ваљда ни да кажем, да се није радило о покушају да им се наметне или нареди оно што би требало да кажу, — то би билоим безобзирно и непотребно у исти мах. Али будући да желим дати што тачнији и искренији извештај о свему што ја знам да се десило, морам признати да сам био веома узрујан услед њихова нехата и одуговлачења; па знајући да неће имати времена да у оном кратком року сами испитају атмосферу Лондона, већ да морају одмах прећи на ствар, био сам ставио на хартију неколико главних мисли на којима би се требало, како ми се чинило, задржати, те које би послужиле згодно као полазна и средишна тачка за њихове разговоре. Ево да саопштим овде и тај докуменат:

„Рат у који су Централне Силе увалиле Европу августа прошле године тако немилосрдно и изненадно, још је страшнији за нас Југословене него за све друге, јер за нас он значи уједно и грађански рат. Један суров и неприродан политички систем приморава седам милијона Јужних Словена да се бију противу своје рођене браће у Србији и Црној Гори. Отпор је с наше стране био немогућ, јер такорећи од данас на сутра цвет наше младежи позван је под заставу, док су у исти мах наши политички вође стављени под најстрожији надзор, а у многом случају и затворени у тамнице или интернирани.

Ми који смо случајно избегли овоме удесу, знајући шта мисли и хоће наш народ, осећамо да је дошао час да говоримо јавно пред Европом.

Тројни Споразум објавио је начело Народности као једну од основа своје политике; да би ово начело дошло до свог значаја, с помоћу оружја Француске, Велике Британије, и Русије, Јужни Словени — Срби, Хрвати, и Словенци — упиру своје погледе к остварењу свој них тежња, У име свога заробљеног народа изјш