Nova Evropa

Бајепо јаупо типјепје пе тоХе утаи еНКказпи Котитоји пад гадота Parlamenta, pa prema tome tu ne može biti ni prave demokratije., Takav je slučaj kod nas od ujedinjenja naovamo, Kompakimo javno mnjenje predratne Srbije zamenjuju u ujedimjenoj Jugoslaviji nekoliko izdvojenih javnih mnjenja, sa središtima u Beogradu, Zagrebu, i Ljubljani, koja se neprekidno isključuju i negiraju. U tome je bilo preimućstvo parlamemtarizma Srbije prema današnjem Parlamentu. Bez jednog javmogš mnjemja iluzorno je govoriti o pravoj demokratiji, pa su zbog toga od prvo- · klasne važnosti za našu demokratiju one okolnosti koje idu na ruku stvaranja jednog, opšteg, Javnog mnjenja, ili nacijonalizacije naše Javnosti, | ___Nacijonalno javno mmjenje, kao produkat duhovnog narod- · nog ujedinjenja, može istorijski postati raznim putevima, pa je od interesa rasmotriti mogućnosti, kako se može u nas najsigurnije i najbrže obrazovati, Nacijonalno se mnjenje može temeljiti na raznim odlikama, na bazi uske unutrašnje rasne srodnosti i markantnijih rasnih razlika prema okolnim narodima; za ovo su najpogodniji narodi crne i mongolske rase, koji žive u sredini bele rase. Za nas je ovaj put nemoguć, kraj svih iskrenih napora vrlo autoritativnih rasnih propovednika; jer, pored većih rasnih varijeteta u samom narodu, mi mi spolja nismo dovoljno rasno izolovani, te podležemo često tudjem uticaju, Nacijonalno jedimstvo na verskoj bazi nemoguće je kod nas već i po tome, što su u nas zastupljene različite vere, Na verskoj osnovi, poglavito, osmovamo Je rusko nacijonalno Jedmstvo; a i kod nas. je religija imala najviše udela u formiranju slovenačkog plemenskog maclijonalizma, I istorijske tradicije muogu biti važam osmov za macijonalno jedinstvo, kao što je to slučaj kod Hrvata i kod Srba-Vojvodjama; ali se ni ova metoda ne može uspešno primeniti na celokupnu Jugoslaviju, čiji kirajevi i DOkrajine ihaju u osnovi različite istorijske razvitke i tradicije. Najzad, ni je zičmo jedinstvo ne može se kod nas uzeti za bazu nacijonalne ideologije, jer kod nas još nije izvedena nacijonalizacija jezika, azbuke i pravopisa, pa se čak i književnosti donekle još odvojeno razvijaju, Nesumnjivo je, da nacijonalizacija jezika i kmjiževnosti predstavlja važan uslov i moćan faktor u. stvaranju nacijonalne misli; ali je fakat, da ona danas u mas još potpumo ne postoji, niti je prethodila našem državnom mdujedinjenju. A s pogledom nato da su na ovome poliu ideolozi majosetljiviji, nema izgleda da će naše duhovno jedimstvo prvo otuda doći, Mnogo je verovatnije očekivanje, da će naše jedinstvo doći sa druge strame, koja će ujedno ubrzati i nacijonalizaciju jezika i kmjiževnosti, te. da ovi docnije znatno pomognu proces istapanmja. Ta druga strana, po našem mišljenju, bilo bi političko ujedinjemje,

43