Nova Evropa

Слаби су изгледи били и за 1918. Радници су били под оружјем, а стока је исто била истрошена, Хамбари су били празни. У писмима на фронт, жене су давале одушке своме огорчењу. (Сељаци су почели крадом са фронта одлазити кућама, и то све више што се више приближавало лето. Сви сељаци од реда, — редови, подофицири, па и официри, — нису више хтели да се мире са неимаштином код својих кућа, па су почели да беже крадом, да раде своју земљу. У Софији се знало за та бегства, али се ћутало, јер није било те владе која би се одлучила да у осмој години рата иступи противу сељака. Уосталом, бугарски сељаци не би ни хтели гонити бегунце по својим властитим имањима. Стога је Влада затва_рала очи, јер је у тај час сабирање пољских производа било важније него све остало. |

Војници су бежали кућама замазани и подерани, јер је таква била готово цела војска. По планинама пред Солуном смрзавали су се војници у снегу без шињела ; промрзлих ногу живели су по рововима. На стотину људи једва их је двадесет имало обуће. Доњег рубља није нико имао. Храна је била оскудна и посна: дан за даном добијали су војници чорбу од лука, и покаткад свежа кукуружњег хлеба. Ни официри нису често виђали на столу мрсну чорбу. Стална оскудица прикривана је малим количинама воћа. Али чорба од лука, кукуружњи хлеб, и воће, нису давали снаге, Немачки војници, који су долазили у помоћ, морали су крадом примати своја следовања, јер су Бугари са пожудом гледали на бољи хлеб, — са завишћу и похлепом каква се јавља са глађу и насушном потребом. · Немачки су штабови схватали да је Бугарима потребна помоћ, и Немачка Влада помагала их је одећом и обућом; али све то није било довољно, Вероватно је неспретност бугарске организације снабдевања увећавала невољу, јер је сва допрема у. планине зависила од носача. Сваки бугарски пук старао се је сам за своје снабдевање, које је морао вршити у одређеном му за то простору. Страшна би збрка настајала кад би пукови бивали померани а нови им рејони за снабдевање не би били додељени, Помоћ Немачке Владе није увек ни допирала до војске: одећу су задржавали у Софији, и генерал Шулц, например, жалио се често ради тога Престолонаследнику Борису, који је с огорчењем саслушавао таке жалбе, обећавајући да ће се постарати за потребне мере. Али је његов уплив био слаб...

Физичка слабост и оскудица животних потреба створили су напокон у бугарској војсци на фронту такво стање, да је. тешко било протустати расулу и растурању војске. Није се могло ни мислити на какав већи, општи нападај, — довољно је било ако су се могле вршити местимичне исправке фронта. У априлу 1918 није хтела бугарска пешадија да извршава ни такве задатке. Делови бугарске Пете Дивизије отворено су се

48