Nova Evropa

i u dnevnom javnom životu, ma s kakvim opasnostima to bilo skopčano«, Nismo se hteli odreći njegova vodjstva, već smo navaljivali na njeća, »da do kraja izvede svoje delo u službi naroda koji toliko voli«., (Ime Jovan Cvijić, rekli smo, treba da bude ma prvom mestu ispisano ma zastavu oko Које бе зе iskupiti sve prave vrednosti današnje Jugoslavije, koje imaju da pokažu pravi put novim naraštajima, Mi smo verovali, tada — рте #14 бофтпе —, да боуогшто »o čoveku koji se nalazi u punoj žetvi svoje ranije muke, i pred kojim stoji, po svoj verojatnosti, još celi život novog stvaranja«, Nismo znali, ni slutili, avaj, da tom našem vodji nije sudjeno veka i rada više od dvetri sšodine, pa smo tražili od njega, koji je stajao čvrsto uz barjak Jugoslavije i »Nove Evrope«, da s nama podjeikorahk dalje, pa »da zašazi u borbu, da nas povede u okršaj protivu elemenata koje pobijamo, i on i mi, zasad rečju i na papiru, sa katedre i iz uredničke sobe«, Pitali smo se, i čudili, što okleva, i da li odista »drži, bar što se njega tiče, da je dovoljno da. tek posredno utiče na razvoj došadjaja«! On nam je, privatno, oddovarao: da još nije došlo vreme za mas, i da on neće u politiku, Sad bolje razumemo nješovo kolebanje, i priznajemo da smo preterali kad smo onoliko na njedđa navaljivali,

Ali mi i danas ostajemo pri našem uverenju, i hoćemo da ponovimo nad mrtvačkim odrom mašeg velikog druga: da bi ljudi kao Cvijić — njegova karaktera i njegovih sposobnosti trebalo da vode ovu zemlju i politički, i da je nesreća za sve nas, što su na upravu, mesto njih, zaseli profesijonalni politički medijokriteti, ili još i gori, tako da se ne može dogledati kraja nevoljama i nedaćama kroz koje imamo još da prodjemo pre nego što dodjemo do onoga što smo olako mogli imati još odmah nakon oslobodjenja i ujedinjenja. Kažu da je jedan Cvijićev_drug s Univerziteta, kad je čuo za njegovu smrt, rekao: da je Cvijić za našu nauku bio ono što je bio Pašić za našu politiku, Mi mislimo, da je ovo poredjenje isto toliko netačno koliko mepravedno, i da mu se Cvijić, da ša je živ čuo, ne bi obradovao. Neka je mir pepelu obojice, ali bismo mi više voleli, da je pok. Pašić ostao pri čistoj nauci, a da se Cvijić odao politici, možda bi naučno ispitivanje Balkanskog Poluostrva i Krasa bilo nazadnije nego što je danas, u geografskom pogledu, ali bi pouzdano i Balkan i Jugoslavija, u političkom pogledu, bili napredniji i bliži Zapadu, Uostalom, i mi mislimo — sa pok, Tihomirom Ostojićem (vidi malo dalje) —, da i »t, zv. politika ne sme biti diletantizam nego mora počivali na mauci«, i da »sve političke teze treba naučno rešavali«. Tako je mislio i Cvijić, i tako nam je vrlo često govorio, iako se sam nije osećao više dovoljno zdrav i dovoljno snažam, u ovoj našoj poratnoj sredini, da od reči i misli predje i na delo. :

34