Nova Evropa

књижевника, може ли се тако дугог Ви већ сад морате мислити несамо на други број него и на 20-ти, 30-ти, и 50-ти! ,..“

На месец дана затим, у писму писаном оловком (23. октобра 1920), јавља, да је то последње писмо из Новогсада:

„Прекосутра се укрцавам у воз са свом својом чергом и селим пут југа на Вардар. Враћам се опет на наша стара огњишта с којих су можда наши стари пре 200 година дошли овамо...

„Одсад ми Нову Европу шаљите на адресу Скопље, Универзитет.

„Европу читам. Добра је. Чланци су актуелни. Ви се бринете, разуме се, да никакво актуелно питање не измакне Вашим очима. Уредник мора бити свевидећи и мора увек наћи згодног човека који ће питање третирати. Сад би требало да расправљате у сваком броју питања која се тичу Конституанте и Устава. То је сад најважније...“

Из Скопља се јавља већ 3. септембра. Писмо је пуно бриге за нов посао који је преузео — организацију Факултета и Библијотеке:

„Ево ме у Скопљу. Посла има овде доста. Треба организовати у овом забатаљеном крају „Нову Европу, — тим је доста речено...“

Тај га је посао у Скопљу за неко време потпуно апсорбовао; а може се мислити, да му није баш годио нарушеном здрављу. После извесног времена, одговорио је на једно писмо, извињујући своју „несарадњу или санерадњу“ :

„Ја сам најтеже осећам колико ми је тешко што сам осуђен на нерад. Али што ћу2 Из ове коже никуд. Имао сам и имам доста тема за Н. Е., — али просто не могу да израдим. Деканске дужности и спремање за предавања исцрпу сву моју снагу. Особито ми писање пада тешко. Мислио

сам ових десет дана ферија да што урадим;: — морам да се одмарам. Једва чекам да одужим своју деканску годину. Онда ћу доспети и за друго што, — ваљда!..."

То је било његово последње писмо. Оно лето (1921) долазио је у Загреб, и ишао у Рогашку Слатину, па онда опет дошао у Загреб. Бивали смо често заједно. Али је са његовим здрављем ишло све на горе, па је онда морао у Беч на операцију. Операцију је издржао, али је после ње подглегао слабости срца. Његова жена, Јелена, која га је пратила, писала је из Беча (14. октобра), да је једва жив остао пошто је стигао у Беч, а 18. октобра био је већ мртав, па му је тело пренесено у Београд и тамо сахрањено. | o