Nova Evropa

I snaša i pravo na kulturnost ostalo je isto i jednako i pre i posle ujedinjenja, Čak bi se moglo pomisliti, da neoprezno brljanje i baratanje samozvanih kulturno-cemtralističkih babica pri ovakim porodjajima škodi,

Zašto smo onda govorili, i govorimo, o Jugoslovenstvu? U kulturnom smislu, Jugoslovenstvo za nas znači što više tehničko-mehaničkih pogodnosti i sredstava, da se kulturna blaga rašire, i da svugde prodru, da što više njih vuče koristi i uživa u delima izabranih, da se dakle medikament protivu bolesti kulture stvori, nagomila, reprodukuje, sortira, uputi, i razašilje svugde gde treba, Jugoslovenstvo ima da civilizuje u prvom redu, Sama produkcija kulturnosti, radjanje i razvoj pojedinaca, njihovi putevi, — to ostaje nezajedničko, svakome svoje i bogom dano, U čisto kulturnom pogledu, dakle, Jugoslovenstvo ne znači ni ujedinjenje, ni tehničku obradu što veće a podjednake mase, nedo obratno: što više pojedinih čestica, što više razdeljenih grupa, što više razjedinjenja, što više slobode, samostalnosti, pokretljivosti, što više mozajika, šarenila, i varijacije, Dakle: jugoslovenska civilizacija jedna i propisno zajednički vezana; a jugoslovenska kultura — mozajik, nijansa, raznolikost, Civilizacija je sjedinjenje i izjednačenje delova, kultura je federacija meokrnjenih i slobodnih delova, po svome programu i po svojoj volji, Predratni gorostasni plemenski prelaz i jaram su uglavnom konsumirani, ostaci i ruševine plemenske konstrukcije i palijative danas samo smetaju. Jugoslovenstvo je od plemenskoga zato bolje i realnije što je šire, što je slobodniji obruč, Tvrdimo, da bi danas bila nemofuća i federacija čisto srpskih kulturnih delova, zato što bi okov bio preuzak, tvrd, stidan, Sloboda je rasla, pa je raskinula plemensku vezu. Do rasapa тије došlo zato što je u funkciju ušlo Jugoslovenstvo, I to je okov, — danas doduše još širok možda. i suviše; ali za koji dan nesnosan, Raskinuće se i om, Ali treba da podrži dotle bar dok ne dodje u pomoć, i dok se ne stvori, širi, bolji, jači, ugodniji, novi, Na putu su, iza Jugoslovenstva, — Slovenstvo, i čovečanstvo,

Po našem sudu, Jugoslovenstvo, kao kompromis zvanične i lične inicijative, ima da sjedinjuje i da razjedinjuje, da izjednačuje i da razdeljuje, da okiva i da oslobadja, To su dve snade, ili dva pravca jedne iste snage, ponekada čak suprotne. Ono što bi trebalo da bude realizam, da bude dokaz naše zrelosti, to je ugoditi meru, udesiti ravnotežu, nepreterati ni prema centru ni prema periferiji, nego naći zlatan rez i sredinu, Naročita napomena imalo bi da glasi: sve postepeno, sve polako, tako da reakcija ne nadmaši akciju. Možda će čak često biti potrebno sa akcijom uopšte izostati, ili poći natrag i popustiti, pa pokušati nanovo, ;

131