Nova Evropa

изложена најачем културном притиску; она, према томе, највише треба чврстину државну и снагу народне одбране. Та основна црта најаче одређује карактер Словеније, као што је и најмеродавнија за целу краљевину. У рату је постала наша држава, и страх од рата је најачи цемент њена јединства. Из тога стања произилази тежња за централистичким уређењем државе. Мирољубивост и широка природа Словенапа нису особине најпогодније за заокругљене ковцепције о држави и нацији, исто онако као што је обичном оку тешко обухватати круг на широком хоризонту. Али оно што словеначке масе не виде, непосредно, ниуколико не умањује трагичност проблема.

Али, ако је политика федерализма непримењива на нашу државу, а поготово на Словеначку, настаје питање: где лежи правилно решење словеначког проблема, који данас несумњиво постоји. По нашем мишљењу, решење лежи у самоуправама и демократији. Самоуправе се развијају независно и од унитаризма и од федерализма. Оне су најаче развијене у унитарној Великој Британији, а готово их никако није било у федерацији предратне Немачке. Самоуправне су радње под сувереном влашћу државног законодавства, а под контролом државне егзекутиве. Самоуправе помажу политичко васпитавање народа и добру администрацију у областима; оне развијају јавни интерес и осећај грађанске дужности, а локалну администрацију подводе под непосредну контролу и познавање гра-

ана. Ту ми говоримо, наравно о значају и вредности самоуправе у начелу. Наше самоуправе, међутим, још су далеко од овога стања. Обласне самоуправе тек ових дана ступају у живот, па се о њихову дејству не може још говорити. Велики жупани врше само контролу законитости самоуправних аката, а не суде о њиховој целисходности. Контрола целисходности остала је само у погледу зајмова и буџета, и то је не врше жупани него Министарство Финансија. Ово одступање од самоуправног принципа спроведено је готово у свима самоуправама, па и у британским, јер се у пракси показало као врло потребно баш у интересу самога народа, Са гледишта саме самоуправе, наше области законски нису мале, нити им |C круг послова недовољан; али су наше социјалне и економске прилике преслабе да им прибаве углед и пруже пуно упослење. Просветна је делатност области јако сужена, а администрација у ужем смислу потпуно је у рукама државних органа. Систем сталних обласних одбора тешко да може успешно функцијонисати, услед великих финансијских терета које сбластима намеће.

Самоуправни принцип одговара природним тежњама људи ка слободи и једнакости, док се федералистички најчешће

135