Nova Evropa

у непосредном додиру са културнијим Немцима, Словенци су најраније примили западну културу, како) у начину рада тако и у начичу живота. Словенија је релативно богата и културна, она је најраније европејизована, па се и тим особинама издваја од осталих наших области, Да би обезбедили равноправност своме менталитету у уједињеној краљевини, да би одржали свој културни „стандард“, а нарочито да би боље очували своје племенске традиције, Словенци траже гаранције у сепарирању и широким автономијама. Стога је од интереса проучити да ли и како федерализам задовољава ове основне тежње (Словенаца, као и осталих федералиста; и да ли има, можда, и других, ефикаснијих, начина за њихово правилно решење,

Федеративни систем типски је заступљен у Швајцарској и у Сједињеним Државама. Његово је начелно обележје у независности саставних области од законодавне и извршне власти централе, у свима стварима које Уставом нису пренесене централној власти. Упоређен са праксом унитаристичких европских држава, федерализам показује и позитивних и негативних страна. Његове се главне позитивне одлике искуством могу резимовати у следеће чињенице: федерализам онемогућава појаву деспотизма централне власти према саставним областима, као и према приватним слободама грађана; федерализам пружа могућност за независан развитак законодавне и административне власти саставних делова државе; и најзад, федерализам растерећује нацијонално законодавство. С погледом на ове одлике федерализма, и словеначке тежње имају своје оправдање: у својој ужој автономији Словенци би своје племенске традиције боље чували и култивирали; њихова економско-културна индивидуалност не би трпела застоја у помагању заосталих крајева, док би из целе привредне области извлачили користи капиталистичких експлоататора; и најзад, и словеначки менталитет дошао би пре до пуног уважења у држави, јер се не јавља индивидуално него колективно. Али федерализам има и објективно негативних страна. Пре свега, слабост у вођењу спољне политике; федеративне државе не могу развити пуно дејство народне одбране, па га због тога избегавају све оне државе којима је силом међународнога положаја наметнута тешка дужност непрекидне спољне одбране и чувања граница. Затим, слабост у унутарњој управи: централна власт нема довољно ауторитета, те се неминовно појачавају сепаратистичке тенденције саставних области, према посебним географским и културним сферама. И најзад: федерализам је скуп, те повећава терете општој привреда. обзиром на ове особине федерализма, словеначки проблем добија несумњиво сасвим други изглед. Словенија је географски прва на ударцу са западне стране, а са севера је

134