Nova Evropa

и академик, крив је што је уопште ишао на Суд, на редовни Суд, што је „једну чисто научну полемику упутио насилно у правцу јавнога скандала“, и то овај пут на много гори и недозвољенији начин него што је то икад раније чинио. Он је утолико кривљи, што је баш он, више него ико,

истицао слободу критике и науке кад је он друге — по властиту признању, „неповољно, врло неповољно“ — критиковао и излагао руглу јавности. Суд га је дезавујисао, — част Суду

да је био на тој висини; и утолико горе по Ст. Станојевића. Али он има да искуси последице и ван Суда. Да ли ће његови „надлежни“ — Универзитет и Академија — предузети нешто противу овог поткопача темеља на којима они почивају, или бар на којима би требало да почивају, нама није познато; али то и није ни тако важно за нас, За нас и наш рад одлучан је суд јавности. Износимо „објективно факта", како би то рекао Ст. Станојевић, критичар; дајемо реч и њему и његовим жртвама, односно његовим судијама, па нека јавност пресуди ко има право, и какав је критичар и научник Ст, Станојевић.

___Ми не завидимо овоме „научнику" — како смо већ у нашем одговору на тужбу рекли — на користи и приходу које он има од разних својих научних предузећа; напротив, учинили бисмо све што до нас стоји да наука и књига код нас више носе интелектуалним радницима и људима од пера него што је то случај данас у ово наше поратно доба. Нека дакле и Ст. Станојевића нека пише, што рекао Г. П. Поповић, „кад мисли да уме и кад му људи допуштају“, и нека зида куће од пара што их заради писањем и издавањем својих и туђих књига, Ми му само не дамо да некажњено улази у туђе области, које не зна и чије законе не познаје, не дамо му да науком тера трговину, и терамо га из храма науке његовим властитим бичем. Или нека се врати науци, оној науци коју познаје, „свестан своје вредности у себи", или нека се посвети трговини, књижарском и издавачком послу, и нека то отворено каже. Ово друго је свакако за њега данас пробитачније, и ми му то саветујемо. Иначе ће постати један од оних који „дркчући очекују критике на своја дела па се радују повољној оцени а утучени су због неповољне", трчкаће стално на суд, и то на редовни суд, за повреде „части, доброг имена, друштвеног угледа, и привредног кредита", тражећи да му он каже „да ли и колико вреди“, и да му досуди Дин 200.000. „Али ти људи су јадни и тешко њима, јер њихов је живот мука.

жива |. =

M. Ћурчин.

324