Nova Evropa

рекао пок. Скерлић, нису потисли сасвим у позадину науку „пуну и целу“, и критичарско уверење коме је све било свеједно осим истине и само истине, Ипак се професор Ст, Станојевић ни сад није хтео сасвим одрећи науке и критике, па прећи сасвим на трговину, него је покушао да удружи науку са трговином; покушао је, како каже Г, Јов, Н. Томић, „да води трговину чак и са оним што није за трговину"; нашао је, како каже пок. Скерлић, „да сви путеви воде циљу — чак и они који не воде циљу“, И сад, ето, повлачи отуда конзеквенце, и тражи од редовнога суда да му помогне да одговори критичарима, он који се као неумитан критичар на туђе критике никад није освртао, и да му додели — материјалну накнаду, за оно што је неповољно изречено о његову научном раду и његовим критикама! Ту „материјалну накнаду“ израчунао је он, у првом случају — за критику на „Једну кајмакчаланску енциклопедију" — са Дин 200.000.—, док у другом случају — где уопште не може бити говора о каквој материјалној штети, будући да је брошура о којој је реч изашла још пре четири године —- оставља Суду да одреди износ „материјалне накнаде“. То тражи данас један научник од једног независног часописа, односно од једног младог писца са почетном платом државног чиновника! Материјални успех који му је донела „Народна Енциклопедија" угушио је у њему потпуно научника, и он тај успех сад тражи свуда, на све стране, и тамо где га не може наћи. Он ризикује као, можда, никад никакав други човек од науке пре њега у целоме свету, да иде пред редован суд с онаким тужбама, и да буде одбијен, осрамоћен као научник и пред савременицима и пред потомством, Он има притом „отежавајућу околност", да то чини противу „Нове Европе", иако му је добро познато да она има „пиједестал некакове шестгодишње традиције начелности и објективности" који је он — ма шта о њему држао — ипак узео у обзир у својој тужби Суду; он дакле није био тако најиван да мисли да се „Нова Европа" неће поставити на тај пиједестал кад с њиме расправља, па нема ни тај изговор, да је веровао у рђаву вољу својих критичара, и у њихову намеру да вређају и инсинујирају, Бар да је то покушао озбиљно доказати пред Судом,

несамо пред Судом. Могао је Суд — из формалних, или било каквих других правних, разлога _- наћи да има места да се, у овом случају, тужени ставе под суд; па је могао наћи чак, из истих разлога, да су тужени криви, па их и казнити по параграфима Закона. Ништа то не би изменило ситуацију за проф. Ст, Станојевића, њихова тужитеља, Суци могу бити критичари и научници, али не морају бити; им нико не, може од њих захтевати да на суду воде и решавају научне полемике, Ст, Станојевић, професор Универзитета

323