Nova Evropa

lili da se za dugo vremena traže vrlo teške žrtve od celoga naroda; i zato što je Italija postepemo udružila bila u jedam perijod blagostanja celokupno svoje pučanstvo, Ali bi rat razvio bio mnogo više snade i brzime, da je odmah u začetku objavljen demokratski sled zakonitosti i saglasja, mesto stava pobedonosne stranke...

II

Deset godima, koliko je prošlo od 1914 do 1924, nesamo da ne pokazuju potrebu idealne i imstitucijonalne obnove, što bi bilo bitnom svrhom nacijonalističkog fašizma, već na definitivan način potvrdjuju talijansku lliberalno-demokratsku istoriju, koja ide sve do 1914, i pokazuju neophodnost jedne dublje i smijonije demokratske restauracije naše Zemlje. Impe-

: rijalistička Italija bedno je promašila cilj pre dvadeset godina,

kođ Adue; Italija demokratska nasuprot umela je, prvi put u toku više neso fisućleine istorije, da realizuje intervenciju talijanskog naroda, rekonstrujisana u jedinstvu, u sukobu koji je imao da odluči sudbinom sveta, I da je demokratski sistem znao da se još dublje utisme u začetak i u vodjenje Rata, ovaj bi se pouzdamo bio razvio sa još više uspeha i sa još bržom srećom, Nema stoga ništa praznije od parazitske ideologije, kojom se danas pokušava da obrne i preokrene sistem našes nacijonalnos života, Nesamo da ta ideolodija posustane čim pokuša da direktno ubedi Talijane, kako je njihova »macijonalna« dužnost da dobrovoljno uzmi na sebe atribute suvereniteta, već se ona i inače pokazuje naročito slabom i kontradiktornom, kad traži da se na probleme internacijonalne moći i vojne snađe, kojima se isprsava bez našeg bedmnmog i literatorskog posleratnos imperijalizma, sleda kao na slike veličine i senzacije energije a ne kao ma delirij koji maskira slabost paralitika, Ovakim zabludama nasuprot stoji snaša zdravlja: vedra snađa maroda, u kojemu pravo i blagostanje svakoga pojedince čine gramilni oslon, na kome sama Država može sigurnije da ofpočine, i da dočekuje oluje istorije;

Unutar granic4 ove države — Која је demokratska i zakonita država, apsolutno inkompatibilna sa duhom i sa praksom Fašizma — razvija se solidan i čovečamski patrijotizam: patrijotizam prave narodne duše, ne onaj irealni i literarni Scipijonove kacige, Ovaj patrijotizam, kao. sve ljudske stvari, ima svoje krize i svoje slabe tremutke, ali je konačno duboki osećaj kakav živi i javlja se u svih onih naroda koji imaju sreću da mogu Državu smatrati kao svoju rodjenu stvar, kao »res publiku«, a ne kao okrutni zakon realizovan nametanjem izvana i odozgo. To je patrijotizam koji se stalno obnavlja iz pepela svake velike istorijske krize: on je ispratio vojske

348