Nova Evropa

да се све предности ствари могу да измене и преокрену, па богатство не вреди ни више ни мање од сиромаштва, и нема разлике у томе да ли је неко богат или сиромах, Ухваћен у ову мрежу, Алвериђи се неко време бранио снажно, док се коначно није покушао да ослободи једним триком —-: богат- | ствог — има да се жели ради самога њега, а не ради добара која може да прибави; обогатити се треба ради обогаћења, а не ради тога да се узнемирујемо његовом употребом, уживањем богатством набављених ствари, — ту лежи мудрост! Шта је нато одговорио Розети7 Узимајући полазном тачком оне случајеве и догађаје о којима смо и ми напред говорили, он је запитао Алвериђија, да ли акција ради саме акције може да буде идејом живота такођер и за жене: „Жене су" рекао је — „више или мање половина људскога рода и велика сметња свих филозофија акције, Ако ратовати, трговати, и владати, значи једини разлог за живот, која је онда задаћа жене, осим тога што рађа децу и забавља људе, док је млада и лепа“ Па како Алвериђи није могао да му одговори, да и жене као и људи треба да продуцирају богатства само ради тога да их продуцирају, да раде само зато да раде, Розети га је мало по мало присилио да призна, да богатство не вреди, и не опстоји, сем онда кад служи за набавку извесних добара. И зато богатство бледи и губи се у прах, ако вредности ствари бледе, и с њима губе укус сва материјална и духовна добра што их човек може да жели,

Кад би Розети још живео, он би врло лако применио и проширио, драги Тилгер, Ваше резоновање на наше доба и на. Вашу науку, која наличи оној Алвериђијевој. Рекао би Вам: „Радити само зато да се ради Добро, Али човечји рад је велик и многострук; ради зидар и архитект, који граде кућу, исто као ратник и побуњеник, који је пале. Ради и официр који води на фронт војнике, као и пацифист који масама проповеда бежање, Ради и фашист, који разбија главу комунисту, колико и комунист, који пуца на фашиста ,., Али нека буде; једна епоха може, како се већ често догодило, да изабере једну од ових различних акција — рат или трговину, или друго нешто —, и да је наметне изнад свих других као главну радњу. Али, чега ради ће да овако одабира радњу2 — Зар не зато што сматра да јој баш та посебна акција може да прибави извесна добра од веће вредности него што су друга, или да јој приштеди нека тешка и смртоносна зла2 Акција дакле неће више имати за циљ саму себе, већ оно жељковано добро или оно страховано зло. Претпоставимо напротив да једна епоха, желећи збркано многе супротне ствари, не зна изабрати ниједну; што ће да настане7 —:; људи, радећи једни против других, бориће се без престанка и посвуда; и свака група која се бори,

357