Nova Evropa
razvitak ili zaobilaženje? Bilo je i jedno i drugo, u isti mah, Doktrina nacijonalnosti, i pokret koji njoj odgovara, doveli su svaki narod do alirmacije prava, do nezavisne egzistence, do njeđova »mesta na suncu«. Putem macinijevskog idealizma, ovaj je pokret imao da se pretvori u bratimljenje slobodnih i jednakih naroda: nacijonalnosti su sačinjavale čovečanstvo. U praksi, probudjeni i uskrsnuli narodi nisu se baš tako lako sporazumevali da žive zajedno u miru, da bi se skupa, rame tz rame, pomicali do čovečanskog ideala, Došavši do vlastite svesti, oni su videli i osetili i egzistencu drugih, i to različnu ili i suprotnu od svoje vlastite, i svet se njima usled toga, mesto dobro sagradjena pozorišta, gde bi svako lako našao sebi ulogu i mesto, predskazivao kao gladijatorska arena, na kojoj se !теbalo boriti o pobedu, Tako je plemenito-altrujistički idealizam prava marodš pomračen nacijonalnim egojizmom, i macinijevske nacijonalnosti, mesto da se razviju u Sjedinjene Države Evrope i u univerzalno čovečamstvo, dizale su se zapenušeme jedna protivu druge pune gneva neprijateljskog nacijonalizma,
I dok je pravo naroda masledjivao i zamenjivao imperijalistički nacijonalizam, u isto se vreme liberalizam, koji je bio duhom pokretačem nacijonalnih obnov4, gubio u reakcijonarne јепдепсе, Pokret nacijonalnosti, oslobadjajući narode ispod stranog jarma, želeo je da ih u isti mah oslobodi i od unutarnjeg ropstva: uz mezavisnost kolektivnosti, on je hteo da realizuje i slobodu individue. Za macinijevski idealizam narod je bio zerada koja je počivala па individuumu, a dosezala svoj vrhunac u čovečanmstvu, Ali je imperijalistički nacijonalizam ugušivao imdividuum, 1ı mije hteo da za za čovečamstvVo, namesto macinijevskih nacija on je postavljao Državu-Bog, dakle Državu kao cilj samoj sebi, i jedmu vrednost koja sve zapostavlja i sve guta za svoj razvoj i svoju ekspanziju, Otuda veza,
pa čak i identičnost — u Italiji, u Francuskoj, u Nemačkoj, u Velikoj Britaniji — izmedju nacijonalističkih i reakcijonarnih
stranaka: veza, dakle, i identičnost, kako se vidi, me eksterijorna već intimna, ne prigodna već potrebna,
Ovoj evoluciji političkoj odgovarala je amalogna tramsformacija opštih ideja u svetu, Nacijonalni liberalizam prve polovice XIX stoleća, iako se nalazio često u protuslovlju sa tradicijonalnim maukama i pozitivnim religijama (ponajviše sa crkvenim organizacijama), ostao je pri svem tom duboko opijen тен богата duhom i moralnim tramscedentalizmom, On je naime čvrsto. verovao u postojanje permamentnih principa i vrednosti koje su istodobno bile i apsolutne i univerzalne, Taj idealistički, moralni i religijozni, karakter, tako izrazit u таcijanizmu, bio je zajednički svim mnacijonalnim, liberalmnmim, 1 revolucijonarnim pokretima pre 1850, U drugoj polovici XIX
371