Nova Evropa

i realnim mogućnostima. Mase nisu mogle da shvate odmah našu nemoć pri rešavanju ovoga pitanja, iz čega je proizašlo ono što smo mi najmanje mislili i želeli; to krajnje njegovo rešenje izaziva silu depresiju u duhovima, koja. se, ubrzo, pretvara u rezignaciju i razočaranje. Rešenje Anmeksijone Krize, kao i opšte tadanje stanje Srbije u pogledu vojnom i diplomatskom, učiniše da se Narodna Odbrana, odmah po Aneksijonoj Krizi, pretvorila od revolucijonarne, i to ргуоklasno revolucijonarne organizacije, u šire društvo sa čisto kulturnim ciljevima, Bilo je lica — naročito medju onima koji su ranije radili u četničkoj organizaciji — koja se nisu mogla izmiriti sa novom ulogom Narodne Odbrane, i koja su stajala neodstupno — posle Krize više nego ikad — na gledištu: da se rad na narodnom ujedinjenju može izvesti samo na revoOlucijonarnoj osnovi i stvaranjem revolucijonarnih organizacija. Ti ljadi nisu bili protivnici Narodne Odbrane, kao što se to govorilo (i kako se čak i sada posle Rata govori), Naprotiv, većina ih bili su njene pristalice i saradnici i u njenoj novoj ulozi kulturnoga rada u narodu, Razmimoilaženje je bilo jedino u shvatanju: da se van granica Srbije ne može ideja Ujedinjenja širiti samo putevima koje je sada bila uzela ma sebe Narodna Odbrana, već da se van granica, bar u srpskom elementu, mora razvijati nacijonalno-revolucijonarna akcija.

Svršetak Ameksijone Krize učinio je da borbeni osećaj, koji se javio bio kod narodnih masa, zamre. Nastade zastoj u pogledu nacijonalnoga rada, Vlada je obustavila svaku акciju u Makedoniji, a zvanično je izjavila {doduše primorana silom okolnosti) svoju nezainteresovanost u Bosni Narodma Odbrana, kako rekosmo, odrekla se svoje revolucijonarne uloge, Sav onaj napor, koji je doneo bio uspeha za vreme četničke akcije u Makedoniji, izgledalo je da će propasti, jer je bugarska organizacija zadobijala sve više terena medju makedonskim življem. Austrijske i turske vlasti sprovodile su sve veći teror medju našim elementom, Sa svih strana, van granicA4 Srbije, dolazile su očajničke tužbe naših prijatelja i radnik4 na nacijonalnoj akciji, kako je ova neaktivnost lafalna, i kako je apsolutno potrebno da se nešto radi, jer će inače zavladati beznadnost u masama, čije bi posledice mogle biti neizmerne. Sve je to uticalo mnogšo па pristalice revolucijonarne akcije u pravcu da se njihovo uverenje još više pojača, i da se još više pripremi atmosfera za neki odlučniji rad. Osećalo se i verovalo da se mora poći drugim putem, I tako, gotovo samo po sebi, utrven je put za formiranje jedne revolucijonarno-nacijonalne organizacije, Trebalo je samo pitanje pokrenuti,

Tada je ponikla organizacija »Ujedinjenje ili Smrt«.

402