Nova Evropa

Komisiji u Parizu, nije reagirao, Tek povodom сефугћоба članka, u broju »Nove Evrope« od 11, januara ove godine, on je našao za polrebno da da svoj odgovor. I to, poslao je svoj napis, datiran u Beogradu 22. aprila 1927, preko irećeg lica našem uredniku. Naš urednik je odgovorio, da će ovaj »ispravak« G., Boškovića rado doneti, iako ne »u prvom idućem broju« »Nove Evrope«, kako je to G. Bošković želeo, budući da je taj broj bio već pripremljen i posvećen ceo jednom predmetu, Nato je stigao odgovor, da je G. Boškoviću »dugo da čeka na štampanje ispravke u Novoj Evrompi«, već da će je dati »Politici«; što je i učinio, Dakle, 6. Bošković, koji uopšte nije odgovarao na članak G. Dra Sitona-Vatsona u »Novoj Evropi« od 11. februara 1926, i kome je trebalo tri-i-po meseca da sastavi odgovor ma članak u »N. E.« od 11, januara · 1927, odjedared mora da vidi svoju »ispravku« štampanu и roku od nekoliko dana!..., :

Odgovor G. Boškovića ugledao je sveta, pod natpisom »Jugoslovenski Odbor i Srbijanska Vlada«, u »Politici« od 13. maja, i tu ga može svako pročitati. U njemu se kaže, kako Dr, Siton-Vatson u svom članku »iznosi nepotpuna kazivanja o okolostima« pod kojima je om, kao poslanik Srbije u Londonu 1915, došao u dodir i imao da radi sa Jugoslovenskim Odborom, i kako »tumači pogrešno« njegovo držanje u tom vremenu; pa se onda odgovara na zamerke koje se odnose na njegovo držanje: 1) »prilikom objave Manifesta Jugoslovenskog Odbora u maju 1915«; 2) »prilikom posredovanja kod britanskog Ministra Inostranih Dela, kome je Odbor želeo da bude priveden pod preporukom Srpskog Poslanika, radi predaje jednog memoranduma o Jugoslovenskom Pitanju«, i 3) мр! Кота офуатапја Мебтоубеуе Izložbe«. — Na prvu zaтетки одбоуата G. Bošković, da je Jugoslovenski Odbor onaj Manifest objavio »bez sporazumevanja sa predstavnikom Srbije i odobrenja od strane Srpske Vlade«, a da sadržina tog Manifesta »jasno pokazuje za svakog pametnog čoveka«, »da Poslanik Srbije, bez naročite naredbe od svoje Vlade, ne bi smeo odobriti i bez rezerve pomagati propagandu za sve tačke toga programa«, — Za drugu zamerku kaže, da je slična pitanju o Manilestu: »I taj Memorandum je napisan nezavisno i bez sporazumevanja, Ja nisam imao nikakva izveštaja da je Srpska Vlada dala pristanak za tekst toga Memoranduma, Jugoslovenski Odbor o tome nije mi ništa saopštio, već je prosto jednog dana tražio da da izvedem pred britanskog Ministra Tnostranih Dela, kome bi Odbor u mom prisustvu imao da preda Memorandum, i da izjavi, da su u njemu izloženi zahtevi i želje koji sačinjavaju program Jugoslovenskog Ujedinjenja., Šta je bilo prirodnije, i šta je drugo moglo tada biti dužnost

390