Nova Evropa

kao potpora reda i zakonitosti u zemlji«, Ali se je za naše političare posle 29, Maja ova »demokratska« zadaća vojske praktično svodila nato, da se vojska drži njihove partijske linije, Osobito spočetka, dok se novi režim još nije bio politički osnažio, i Kruna i političari tražili su često od zaverenikA, da im vojska ukaže usluše koje nisu imale ništa zajedničko sa vojničkim dužnostima, još manje s vojničkom disciplinom i vojnim uredbama, Usled preteranog partizanstva, kao i usled izbora ličnosti Ministra Vojnog, te usled pitanja vojnih kredita, i naročito usled državne korupcije, izmedju poliiHčara i onog većeg dela olicir4 zaverenika koji se nisu bili opredelili: ni za jednu političku stranku, moralo je napokon doći do potpunog razmimoilaženja, Moralo je doći zato, što su zaverenici u izvesnoj meri bili moralno odgovorni za novo stanje jer je ono bilo rezultatom njihova truda i rada. Oni nisu mogli ostati ravnodušni prema korupciji koja se zacarila u zemlji, i prema partizanstvu, koje je — isto toliko koliko i prirodne posledice krvave promene na prestolu — pretilo da zatruje, i u nacijonalnom pogledu umrtvi, narodnu snadu na dug г17 60din4, Utoliko pre, što su baš isti ti političari i naučili bili oficire da se interesuju za politiku, moleći ih ne jedanput da pomognu njihovoj stranci da se van Skupštine dočepaju vlasti.)

~) Na prvom svečanom prijemu u Dvoru {juna 1903), medju ostalim _

političarima, bio je i Nikola Pašić, U to doba bio je om politički gotovo mrtav, jer je dve godine ranije, na izrečnu želju kralja Aleksandra, бјазао u Senatu protivu Zakona o zborovima, koji je zakon bio već izglasan od radikalne skupštinske većine, Toga radi su ga njegovi prijatelji primetno izbegavali, Usamljen na tom svečanom prijemu, pre nego što će se Kralj pojaviti, on je išao po sali i očigledno tražio nekoga, Tražio je tada pukovnika Damjana Popovića, koji je, kao jedan od zavereničkih šelova, omih prvih godina bio kraljev prvi adjutant, lako је pukovnik Popović, u razgovoru sa jednim svojim prijateljem, stajao pola skriven u dubini jednog prozora, Pašić ga je ipak našao, On mu je odmah prišao, i pošto mu se duboko poklonio, kao kakav potporučnik, rekao je: »Gospodine Pukovniče, dozvolite da Vam se predstavim, ja sam Nikola Pašić«, — I dok se u Dvoru vodilo račuma o mišljenju Damjana Popovića, Pašić se mejedanput koristio tim povlašćenim Popovićevim položajem, Godine 1906, naprimer, kad ono nije uspeo da s pomoću »поуоб уе5а« obori Vladu Ljube Stojanovića, on je zatražio pomoć Damjana Popovića, Aleksandra Mašina, i Petra Mišića, Medjutim, godine 1917, u Solunu, da je mogao, on bi bio odrubio glavu Damjanu Popoviću isto onako Као Dimitrijeviću-Apisu, — Pašić »trpi one koji gamižu, ne buni i protivu onih koji mu pomažu«, — Veli njegov dobar poznani {u »Politici« od 11. decembra 1926), — »ali teško izadje ispred njega«,