Nova Evropa

Za književne potrebe širih slojeva brinu se različiti manji mesečnici, medju kojima vredi naročito istaći već 5роmenutu »Mladiku« {u redakciji književnika Frana Finžgara). Usput spominjemo, da je osnovana nova »matica« za izdavanje pučkih knjiga: »Vodnikova družba«, koja je imala već u prvoj godini 14.000 članova (četiri knjige za 20 dinara). KleTikalni krugovi napali su je odmah u početku, videći u njoj opasnu konkurenciju staroj »Огижа Зу. Моћотја«, Која takodjer marljivo radi na proširenju dobre slovenačke Кпјбе. Sem toga, imadu Slovenci u Italiji »Gorišku Maticu« i »Gorišku Mohorjevu družbu«; a ove godine počeli su da izdaju i literarni mesečnik »Naš Glas«. |

U poslednje vreme mnogo se radi na osnivanju slovenačke Akademije znanosti ı umetnosti, Која će niknuti iz ruševina za slovenačku književnost i znanost toliko zaslužne »Slovenske Maftice«. Za Akademiju 5 бајеrijom slika, u nekdašnjem »Narodnom domu«, kupe se novčani prilozi, a ujedno se spremaju i znanstveni temelji,

I u Ljubljani postoji PEN-klu b, koji broji oko. 12 članova, samih vidjenih književnika, Zaslugom ovog Kluba učvršćuju se sve više veze s inostranim književnicima. U anglosaksonskom svetu vredi Као »slovenački kulturni konzul« naš odlični zemljak Janko Lavrin, profesor univerze u Notingamu u Engleskoj, autor lepih eseja o Ibsenu, Сеhovu, i drugim literarnim „pojavama. Njegovom zaslugom sprema se više prevoda iz slovenačke književnosti na engleski, Na francuskom je izašao prevod Cankarova »Sluge Bartolomeja«; a već je ranije ovo delo prevedeno na engleski, talijanski, nemački, i na slovenske jezike, Čitava ekspozitura slovenačke književnosti razvija se u Americi, gde izlazi dobro uredjivana revija »Proletarec«.

Za samu književnost nije bez interesa spor ко зе pojavio u slovenačkoj javnosti o pitanju kulturne orijentacije, LOMA o tome izneo Je dnevnik »Jutro«, U jedne O profesora Vestra, koji se izjavljuje za klasično vaspitavanje i za nemački jezik kao obligatan predmet u školama. Iz pitanja: »Da li nemački ili francuski jezik?« — iskrslo je mnogo šire pitanje: »Da li nemačka ili francuska kulturna orijentacija?« Mnjenja su, naravno, podeljena, i pitanje ostaje otvoreno, Medjutim se javlja kompozitor Antun Lajovic sa dobro dokumentovanim i idejno bogatim, iako jednostranim, езејта u »Ljubljanskom Zvonu« i »Kritici«, o potrebi nove kulturne orijentacije u znaku što većeg 1 Чтеб етапстроуапја од tudjih kultura.

B. Borbho.

40