Nova Evropa

u Splitu Kad smo sagledak u splitskoj luci nekoliko jedinicš britanske flote, koje su baš tada došle bile u posetu jugoslovenskoj mornarici, pomislili smo da smo dobro pogodili vreme za naš put; ali smo nabrzo promenuli mišljenje, i poželeli da bi naša flota bila tamo negde oko Jerihona —: sve sobe u drađu bile su izdate, i mi onako umorni nismo znali gde da sklonimo glavu, Napokon, nakon sedam sati lutanja i traženja, otvori nam svoje dveri jedna mala gostionica, tik uz Dijoklecijanovu Palaču, gde smo se romantičnošću položaja tešili za teskobu i neudobnost u koju smo zapali,

Dijoklecijan, car rimski, ugnjetač Hrišćana, bio је poreklom s ovih obalš4, iz blizme Solima, koji je danas u ruševinama, i koji smo išli da vidimo još isto ono popodne. Hrvatski seljaci još pričaju priče o njemu, koje su besumnje zahvatile tako duboka korena usled postojanja njegove Palače, oni se slažu prilično u imenu sela u kom se on rodio od siromašnih roditelja, robova, i pokazuju mesto gde mu je bio vrt, Tu je i kasnije on dolazio, da nadgleda zidanje svoje palače u obližnjem Asphalatosu {sada Spalato, ili Split), i da vadi zlato iz svojih rud3, ili da lovi po svojim šumama, On je imao jedinicu ćerku, Valeriju, koja je — kažu — volela Hrišćane, ali je bila primoravana od oca da se klanja neznabožačkim bogovima, Posle njedove smrti (313), ona je umrla mučeničkom smrću, pa su se u narodu širile mnoge priče o njoj, više još nego o njenu OCU, Seljaci kažu, da ona još živi, i da se javlja o izvesnim prazmicima u zlatnim i sjajnim kočijama, u koje su upregnuti viloviti konji, ali u pratnji djavola, kojem ju je dao njem otac, pa ko zaustavi konje i poljubi пји — oslobodiće je, i biće srećam celoga svog veka, i saznaće gde leže sakrivena blaga пјепоба oca, Mnogi su je seljaci videli na vlastite oči, neki su pokušali da je zaustave, ali dosad još niko nije imao sreće da uspe u tome,

Опоба дата Кад зто mi išli da vidimo Solin bilo je nebo oblačno, i vazduh bez povetarca gušio je, put dima od onih сететнић Фађика u blizini grada, koje tako strahovito kvare — osim vazduha — i #zgled, Išli smo po putanjama, zastajući pri ruševinama staroga grada, kod ostataka amfiteatra, kupaudlaš, vođovoda, crkava, i бтођађа, Сојепи Катетн sarkolfazi, medju kojima ih ima iz ranog doba Hrišćanstva {za neke kažu, da su nekih hrišćanskih mučenik4), leže tuda, a gotovo u svakome ima probušenih rupa kroz koje su lopovi krali posmrtne nakite i darove. I nekoliko stubova strše još u vis; a na jednome mestu, ako se zadrebe tle, može da se vidi dvorište patosano mozajikom. Sve što je od umetničke ili arheološke vrednosti, a moglo se pomaći s mesta, odneseno je u muzeje, i sad nad starim ruševinama, Sde trava niče medju kamenjem, idu seljaci

21