Nova Evropa

и где треба), отворено и без завијања. Не ради критиковања, већ ради ствари. Он зна и сам, да је онај његов последњи „опозицијони“ говор у Скупштини, о спољној политици — O стању и „пвећу“ у нашој земљи, наспрам суседних земаља —, у најмању руку био еуфемистичан, срачунат за ефекат; јер, супротно ономе што је рекао, он зна да код нас човек може бити премлаћен и на Теразијама (као што је и био — баш. на неколико дана пре његова говора — прота Кецмановић од Јована Пламенца), и на скопљанској станици (као што се могло десити, пре неки дан, Г. Кошутићу и његовим пратиоцима, и то поуздано не на иницијативу скопских грађана), — па нашто онда да се вараме! Те се ствари, бар данас више, не дају сакрити или забашурити. Треба стога отпочети, већ једном, и код нас с европском спољном политиком, — нека се маркира ера Маринковић од ере Пашић. Иначе ћемо, због какова Ђурашковића, стално имати трзавице на граници са нашим суседима, или због једног Спалајковића ризиковати вечно непријатељство с Русијом, или опасност рата с Италијом. (И то због Спалајковића који — ради француских концепата води уза се Лују Војновића, о којему тек немају више илузија у Министарству Иностраних Дела — Ако их још ко има, ми ћемо му их доскора до краја уништити.) Ако Господин Министар треба да покрива својом одговорношћу и својим ауторитетом рад и речи свога посланика на страни, онда ов мора имати пре свега вере у њега, и поузданост да га овај неће брукати пред светом; и не сме долазити због њих у немогуће положаје, као што се то код нас сваки час догађа. Да би Г. Матеја С. Бошковић спасао, ретроспективно, своје у Рату изгубљено дипломатско достојанство, и рехабилитовао своју компромитовану државничку мудрост, — треба зар да ризикујемо да изгубимо опробано пријатељство једног СитонаВатсона или Стида! Или, да ли је икада било комичније изјаве од стране једног Министра Иностраних Дела, од оне што ју је дао Г. Нинко Перић, кад је оно његов сумишљеник и један од бивших министара Радикалне Странке, Г. Лазица Марковић, на своју руку и браду ишао у Пешту да „сондира терен“ за нову политику27... Ту би Г. Воја Маринковић одиста учинио роду глас, кад би ударио мало песницом о сто, па поставио своје људе на њихова места, и јасно рекао ко има и где да товори у име Министра Спољних Послова.

Што смо искреније и одлучније за демократију и најшире грађанске слободе код куће, у унутрашњој политици, утолико смо више, и у начелу, за „јаку руку“ у спољној политици, где више него игде важи она народна мудрост: да стотина“ паметних не могу да поправе оно што један лудак поквари. Нити смо и за часак у противречности кад овако говоримо. Јер, маколико да сматрамо да су нам унутрашњи послови

29