Nova Evropa

мајског Београда, Истина је, додуше, да нас Босанце и Херцеговце није тек требало револуцијонирати, соколити и подстицати, — Аустрија нас је својим политичко-социјалним деловањем довољно усијала и прекалила, и сву босанскохерцеговачку омладину, без разлике вере, повезала невидљивим концима у једно клупко, те и идејно формирала у једну организацију пуну револуцијонарне енергије и воље за борбу.

ли је наша душа тражила ослонца, и нашла га је у послемајском Београду, поглавито међу његовом револуцијонарном омладином и међу његовим „црнорукцима“, Тако су после 29, Маја, преко омладине, шумадински револуцијонарци запалили цело наше племе,

Рад „црнорукаца"-мајеваца, иако без писаног програма, био је смишљен и доследан. Они су знали, да појединачна радња, предузимана на своју руку, без повезаности и организације, не може бити од значаја. Зато они, преко „Словенског Југа", отпочињу с обновом југословенског покрета на реалној основи: чисте га од свега романтичног и апстрактног, и дају му нов облик, приводе га к стварности и позитивној политици, На руку им иду и сви остали фактори који долазе у обзир, политичари и интелигенција и омладина, који нису умешани у револуцијонарни покрет, У Хрватској и Далмацији, Српскохрватска Коалиција (крајем 1905) остварује народну солидарност на политичком пољу. Књижевници и уметници, научници и новинари, у свима југословенским центрима, организују заједничке установе, приређују изложбе и скупове, издају књиге и алманахе, — долазе једни с другима у везу и упознају се, Универзитети, академије, и остале просветне установе, часописи и новине, стављају се у службу овој новијој југословенској идеји, Све добија општи колорит, са подређеним локалним примесама. Полако се крчи пут и српско-бугарском пријатељству, које се завршава кузмано-дамјанским 'уговором од 29. фебруара 1912 и уједињењем неослобођених покрајина наших са Србијом,

Кад је дошло, године 1908, до анексије Босне и Херцеговине, ова операција заболела је до сржи цело наше племе. Припреме, да би се сузбила евентуална оружана навала Дустрије на Србију, пружиле су прилике нацијоналним револуцијонарима из официрске средине да се увере у каквом се очајном стању налази одбрана земље, Све што је поштено било у земљи окупило се је у савез и основало „Народну Одбрану“. Позив народу да приђе овој организацији одјекнуо је и далеко преко граница Србије, и осетио се нарочито међу Југословенима бивше Монархије. Аустрија је одговорила низом процеса и прогањањем истакнутих нацијоналних радника, и то несамо међу интелигенцијом већ и међу сељацима. У свим тим претресима фигурирају редовно, уз „Народну Одбрану", имена

220