Nova Evropa

Politički slučaj Voje Marinkovića zamimljiv je, i mi smo da se dofakli i prošli put, U ovoj vezi, kad već govorimo sasvim iskreno i »nepolitički«, držimo da treba da se vratimo na ovog našeg javnog radnika, koji stoji u središtu političke »situacije«. Opasnost leži, po našem mišljenju, u tome što G. Voja Marinković mprecenjuje svoju ličnosi, što ne vidi da njegova važnost dolazi više od sticaja prilika neđo od njegovih unutrašnjih kvaliteta kao političara, makoliko da ovi nisu neznatni; on Као да ne oseća dovoljno jasno, da je njegova misija u ovome času, 1 u vladinoj koaliciji, biti pre svegča predstavnikom Demokratske Stranke, i demokratije uopšte, Davidović je onaj u kojega imaju poverenja široke narodne demokratske mase, i on pozajmljuje autoritet demokratskim ministrima u Koaliciјопој Vladi, pa je sasvim pogrešno ako neko od tih ministarš hoće da brani taj autoritet od — Davidovića! Ako bi Davidović ozbiljno digao ruke od Voje Marinkovića, ovaj bi ostao možda još za neko vreme, u društvu nekolicine ambicijoznih drudčova, kraljev ministar, ali bi pouzdano, pri idućem ротетапји спава, робао ха #абот Velje Vukićevića, Njemu se to, u drufoj formi, jedanput već desilo u životu, pa je utoliko čudnije da on to, sa svom svojom bistrinom i dovitljivošću, kao da ne uvidja, Naprotiv, kao iskrenom eksponentu svoje stranke osigurano mu je mesto Ministra lInostranih Dela u svakom kabinetu demokratskom ili Rkoalicijonom, Pa šta hoće višel?,.. Rezultat izbora, i očigledni lični uspeh Ljube Davidovića na izborima, uticaće svakako centripetalno u odnosu G. Voje Marinkovića naspram vlastite stranke, za momenat; ali će biti uštedjena mnoga unutrašnja frzavica Demokratskoj Stranci u skoroi budućnosti, ako se i on i još neki njeni članovi opredele definitivno za šire linije, i ne čine svoje držanie odviše zavisnim od momenta i od faktorš& van Stranke, To je uostalom i u njihovu dobro sračunatom ličnom interesu, Jer Ljuba Davidović je danas, pored Kralja, najpopularnija ličnost u narodu, i nema izdleda da bi to mođao pfestati biti tako skoro, Njedova poslednja reč pred izbore — omladini. da prodram Sfranke menja u levo, ako ga već menja, — nile samo odvažna, nedo je i karakteristična za celo držanje Ljube Davidovića pod ovim režimom; ona mu osidurava vodjstvo i pod muladjim generacijama demokratš. Uostalom, zar bi se mvolitfičari kova Radića i Svetozara Pribičevića nudili Davideviću da ih om vodi, i da stvori od svih njih demokratski blok, da nisu dobili zato uputstvo od svojih birača4, ili da nisu pravilno shvatili »duh угетепа«! Davidović je dakle, sa svim svojim dodinama, još uvek onaj koji dolazi. Samo neka ga i Bog poživi!

233