Nova Evropa

осталима, и на том јединству и солидарности осјећања оснивао је своју снагу. Пред Рат, Српство као цјелина постало је нашим непријатељима силна пријетећа опасност, која им је задавала много бриге. Осјетили су српску снагу као цјелине, и кројили су планове и чинили покушаје како да је раздробе и сруше, Пред почетак Свјетског Рата, утицај Српства са његовим идеалима постао је врло моћан и захватао је већ све Југословене. Многи интелектуалци међу Србима и Хрватима били су отишли већ много унапријед и постали Југословени, Они су се осјећали једно и исто, те показивали живу жељу да буду чланови једне моћне хуманитарне и демократске напијоналне заједнице, Југословенства, и да сарађују на остварењу његових идеала.

Након свршена Рата, кад се остварила идеја Српства и свих Југословена у бившој Монархији, те кад се створила уједињена држава Југославија, Српство почиње да ишчезава. Српство се почиње одмах дијелити на Српство ослободитеља (Србија до 1912) и Српство ослобођених. Ослобођени нису више фактички равноправни с ослободитељима, HaKO им је призната равноправност пред законом као свима грађанима државе СХС. Ослободитељи сматрају себе бољим дијелом Српства, дијелом који има водећу улогу. Ослобођени долазе, и поред признате равноправности, у други ред. Појава овог дуализма може се сматрати, донекле, као природна и оправдана ; али она вуче за собом тешке посљедице: нестанак Српства. Јер битност Српства састојала се је баш у духовном јединству, солидарности, и равноправности свих без разлике покрајина. С појавом дуализма јединства нестаје, па се губи и осјећај солидарности и равноправности: Српство ослободитеља добија нов облик, претвара се или, боље рећи, стапа се у Србијанство, које је већ и раније постојало, но које народу у Србији изгледа сад, по Ослобођењу, више и значајније од предратног Српства; Српство ослобођених цијепа се по провинцијама, од којих свака живи посебним животом, јер оне немају јаких веза једна са другом, а везе у Српству, за посљедња два деценија пред Рат, одржаване су углавном преко Србије. Народ у ослобођеним провинцијама, збуњен насталим приликама, не зна куда да се определи: да. ли да иде у Југословенство, или да се приклони Србијанству. Већина би пришла к Србијанству, али их ово одмах одбија својим посебним претензијама и интересима, — оно ставља преграде између себе и Српства. Ове су преграде, додуше, невидљиве и не упадају у очи, али се осјећају. Српство ослобођених постаје ограничено на. поједине покрајине, па тако препуштено само себи, и лебдећи у неизвјесности почиње нагло ишчезавати, Истина, у души ослобођених Срба још леже заједнички осјећаји и идеали Српства, Српство још баца сјај и прави утисак

242