Nova Evropa

ловању. Само незнатан број појединаца и активно је дјеловао, а не пијели народ као у Србији. Ослобођени су крајеви стога имали хероја који су хладно ишли у смрт, и трпјели муке и тамнице за више идеале; али нијесу у истој мјери имали хероја који показује херојизам у активности. Ове се нарочите особине Ш|умадинства морају стога унијети и у Југословенство, мора се ово пошумадинити, јер ће му се тиме дати великог полета и снаге за сваку акцију и борбу.

Југословенство, дакле, није претапање једног племена у друго, нити надвлађивање и доминирање једне покрајине над другом, већ сливање свих племена и свих слојева народа у једно јединствено тијело, у јединствени народ Србохрвата и Словенаца. Према томе, истина и прави пут није у крајностима (Хрватство, Српство); али није ни у средини (како је то Србијанство мислило и хтјело, да оно буде средина), већ је и овога пута у синтези, у Југословенству.

Рг. Рајко Ђермановић (Бос. Градишка).

Модерна држава и њено уређење. (На адресу Г. Љ. Стојановића.) 1

Својим чланком у „Новој Европи“ од 11. септембра (стр. 158—160), Г. Љуб. Стојановић покушао је да поправи и допуни мој чланак „Смисао данашњих избора“ („Нова Европа" од 11. августа), Међутим, тај чланак Г. Стојановића испао је као антитеза мога чланка: нас двојица се у основи не слажемо, — наша гледишта су дијаметрално супротна. Покушаћу | да то покажем,

Дајући пристанак на радикалски устав од 1888, краљ

лан је хтео да обавеже радикале да династички бдб над судбином његова малолетног сина. Чим се он макао из земље, радикали су парламентаризам, предвиђен новим Уставом, схватили на свој начин. Енглеска је колевка парламентаризма, али се тамо увек сматрало, па се сматра и данас, да је скупштинска већина неспособна за функције извршне власти, управљање државом остављало се увек краљевим министрима. Сав значај парламентаризма код њих је у томе, што се ти министри рекрутишу из скупштинске већине. Међутим, наши радикали су владу скупштинске већине схватили буквално: они су хтели да та већина и управља. Та радикалска већина брзо је направила министре својим извршним органима, тако да је радикалски клуб био у ствари влада, а парламентарни систем извитоперио се у конвентовски режим.

249