Nova Evropa

оно што је код аустријских власти и нашег живља ван границе У, створило илузију о револуцијонарном духу Народне Одбране. Чланови Организације, првенствено њени чланови официри, стајали су на гледишту: да у делу ослобођења наших саплеменика треба и они да узму извесни удео; да у том раду на ослобођењу, које може да се реши само ратом, треба наша војска, бројно слабија од непријатеља са којим има да се бори, да буде појачана нашим елементом ван државних граница Србије; да треба искористити баш ту повољну околност што су наши саплеменици, на чијем се ослобођењу ради, становници држава које треба да рушимо, и да они, као мештани, треба да се организују у револуцијонарном духу, па да, према својој властитој снази, сарађују на своме ослобођењу. А та њихова снага, и њихова сапомоћ, стајала би у сразмери према јачини и величини оне револуцијонарне организације која међу њих буде спроведена. Ми смо им имали пружити помоћ, средства, и сарадњу за то, а они су имали подносити жртве исто толико као и ми, Тај револуцијонарни рад није значио рад терористички, како се то и сада још тенденцијозно каже; он чак није могао ни бити терористички, јер се за тај рад нису могли људи ван граница насилно врбовати, будући да би таквим задобијањем чланова за посао било, више него сигурно, опасности да се за рад сазна од стране наших непријатеља. Напротив, сарадници ван граница Србије били су само они који су из најчистијих побуда, услед јако развијених нацијоналистичких осећаја, прилазили, и то одушевљено, к послу. Стога, укратко речено, наши другови у Београду решише,

да присвоје Народну Одбрану, и да — нескидајући са 7 ореол културнога друштва == тукуте ва рад у њу једнога од чланова наше Организације, који би руководио револуцијонарним пословима у њој и радио у пуној сагласности и хармонији са нашом Организацијом. За тај посао изабран је мајор Милан Васић (погинуо у рату 1913, на Брегалници, у борби са Бугарима). Високе интелигенције, невероватне енергије и издржљивости у послу, нако слабијег физичког састава, покојни Васић ушао је у Централну Управу наше Организације, упознао се са њеним идејама и циљевима, прихватајући их, те отуда буде упућен у Народну Одбрану за њена / секретара. У том својству, он развија највећу делатност; у њему људи ван наших граница виде носиоца оних идеја Народне Одбране за које су веровали да оне одувек владају у њој, као револуцијонарној организацији која је у себе прибрала све елементе тога рада, а да је призната од јавнога мњења, па чак и од Владе. Од уласка Милана Васића у Народну Одбрану па до почетка Балканског Рата, рад на револуцијонарној организацији ван граница Србије био је, дакле, обједињен. Он је изво-

314