Nova Evropa

сав напор, свију и свакога, упути у истом правцу. Да би послови били у хармонији, и да би се могли изводити по једном плану, требало је објединити их.

Јавна организација која је у масама била позната, и за

коју се тврдо веровало да је револуцијонарна, — како у нашем народу и у земљи тако исто, и још више, међу нашим саплеменицима ван граница Србије, — била је Народна Од-

брана. Међутим, као што сам изнео у једном ранијем чланку (види „Нову Европу“ од 11. септембра 1927, стр. 39—52), Народна Одбрана, после Анексијоне Кризе, одрекла се била револуцијонарног рада, и ограничила се на чисто културан рад, и то само у границама Србије. Она је тај културни рад изводила обимно и свестрано; њени су чланови путовали неуморно по Србији и држали предавања у којима су истицали потребу за културни развитак нашега народа у границама Србије; она је приређивала концерте, кермесе, игранке и забаве, да би могла прикупити што већи број слушалаца за своја предавања, Њен најактивнији сарадник, покојни }

Дачић, издавао је популарни часопис „Народне Новине", уг /

којему су пропаговане културне идеје Народне Одбране, Писани су популарни чланци о земљорадњи, воћарству, цвећарству, из области хигијене, о живинарству, ит, д,. ЈЊен нацијонални рад се састојао углавном у прибирању података о стању и приликама у Аустро-Угарској, а особито о обавештавању народа у Србији, путем јавних предавања, о идеалима, задацима и дужностима Србије и српског народа.) „Народна Одбрана" је била јавно друштво и њен је рад углавном био

јаван. Главна акција Народне Одоране састојала се у прику-

пљању података, обавештавању народа, и спрем

догађаје који су се наслућивали... У целом том раду није било апсолутно ничега од свега онога што је званична АустроУгарска приписивала Народној Одбрани. Народна Одбрана није дакле била револуцијонарна организација, како су то меродавни фактори у Аустро-Угарској замишљали, и њезин рад није био онаки каквим су га они престављали, Таква улога једног популарног и у масама проширеног удружења

одударала је, по схватању чланова организације „Уједињење или Смрт“, од оне улоге која је имала да се постави Народној Одбрани у данима када је Ce апореј звана тв а тринатните требало упутити у једном правцу: најозбиљнијој припреми за рат, У својој познатој књижици, рроф, Ст. СтанојЕвин је, вазеласлучајно, заборавио да каже да је, већ за време Анексијоне

Кризе, Народна Одбрана упућивала четнике у Ћуприју да се вежбају, под командом Boje Танкосене а то је бити и било

пој

“) Види Ст. Станојевића; „Убиство Аустриског Престолонаследника Фердинанда", стр. 39—40,

313