Nova Evropa

кав се тражи. Уведен у нашу Организацију, изложени су му њен циљ и њене идеје, Његова урођена бунтовничка природа, природа једнога Херцеговца-горштака, потиштена аустријским режимом који је тада царовао у Босни и његовој рођеној груди Херцеговини, премаша и прелази у револуцијонарству самога себе: он постаје пророком и апостолом револуцијонарства међу босанскохерцеговачком омладином; он је њен вођ, и њен организатор. „Као практичан доказ како је отров хватао маха око себе, — доказ који је остао стварно непознат све до после катастрофе, — може послужити лепо једна анонимна књижица под насловом „Смрт једног хероја, посвећена глорификацији Жерајића. (Ова књижица послата је из Беча у Београд, и ту је штампана у издању листа „Пијемонт“.) Њу је написао други један Кочићев ђак, Владимир Гаћиновић (рођен 1890, као син православног херцеговачког попа, те и сам одређен у раној младости да постане поп). За време Анексије он је пребегао у Србију, у намери да се упише у добровољце, те да се бори против Аустро-Угарске, ако би дошло до рата, На тај начин дошао је био, наравно, у додир с комитама и другим људима склоним директној акцији, те када је, године 1912, отишао из Београда у Беч на Универзитет био је, дабогме, заражен идејама Херцена и Крапоткина, надмашајући у својим назорима далеко и најекстремније другове у „Зори. У Бечу је написао своју књижицу о Жерајићу, која својим чудним наопаким идеализмом и осећајним стилом тумачи револуцијонарни покрет који је тада почео да обузима омладину. Гаћиновић се тужи, да јавно мњење у Србији не обраћа довољно пажње „онима који долазе“. „Циљ је овом саставу, каже OH, ,y првом реду, да изазове револуцију у духовима и мишљењима младих Срба, да се спасу од катастрофалног утицаја извесних противнацијоналних идеја, и припреме за ломљење окова и гвожђа, и за стварање здравије основе једнога светлог нацијоналнога живота који има да дође". („Споменица Владимира Г аћиновића' — Сарајево, 1921, стр. 41. На странама 41—51 ове Споменице прештампан је већи део оригиналне књижице, под насловом: „Богдан Жерајић')...""“)

Несамо да је Гаћиновић био члан организације „Уједињење или Смрт", већ су то били и многи други омладинци из оквира бивше Аустроугарске Монархије. Неки су зато и повешани од стране Аустријанаца. Неки су изгинули у ратовима, као наши добровољци. Неки су помрли. Неки су још живи. Један од њих у више махова то је изјављивао и у јавности, — 1 Др. Оскар Тартаља, чије смо речи горе навели.

Тај рад Организације у прибирању омладине из свију покрајина Аустроугарске Монархије био је изразом наших

") Др, Ситон-Ватсон, „Сарајево“, стр. 41—42.

318