Nova Evropa

окле су ишли у комитску школу у Прокупље, Ови изучени комите представљају будуће вође у устанку или неку врст авангарде у случају ратне операције." Природно је и разумљиво је што је револуцијонарна акција, подржавана са наше стране, наилазила на осуду од стране Аустро-Угарске: радило се на њену уништењу. Исто је тако разумљиво што је она, у моментима преговарања за мир, тражила кажњавање криваца који су, од наше стране, радили на томе, Мање је природно да је одјек тога њена протеста, и њених оптужаба, нашао свога изражаја и код наших управних кругова за време још увек недовољно познатога и објашњенога Солунског Процеса. То што је нама Аустријска Управа уписивала у грех, уписивали су нам у грех и они који створише Солунски Процес, Главна оптужена лица у Процесу, поред нас српских официра, беху „Босанци-добровољци“ — они који као аустријски поданици стадоше на нашу страну, да се боре против ње; а један међу њима, који је успео да побегне испред аустријских власти — једини неухваћени учесник у Сарајевском Атентату — Мухамед Мехмедбашић, би чак оптужен за атентат — не на Франца Фердинанда, већ на српског Престолонаследника! И би осуђен заједно са нама. „Затим државни тужилац говори о групи Босанаца добровољаца и вели: да се ова група провлачи кроз све догађаје који су пред судом. Истиче: како су се скупили, шта су све радили, и како су били фаворизовани од пуковника Димитријевића и мајора Вуловића, па чак и комисијски ослобођени од војске", — тако стоји у „Тајној Превратној Организацији" (стр. 380). У тој групи добровољаца, сем Мухамеда Мехмедбашића, био је још један, чију је екстрадицију тражила Аустријска Влада још одмах по извршеном атентату у Сарајеву: Милан Цигановић, који је вежбао Принципа у гађању револвером, а који је у Солуну, за време Процеса, био главни сведок против оптужених.

Гласови о неким нарочитим везама осуђених, и осталих чланова организације „Уједињење или Смрт", са добровољцима, разумљиви су и природни утолико што су добровољци из неослобођених покрајина вежбани од чланова Организације, и што су, у току ратова, вођени у борбе од чланова Организације, — они су сматрани као наши револуцијонари од чланова Организације, Само те и такве везе биле су узроком прикупљања добровољаца око чланова Организације, и само заједнички циљ чинио је да су те везе биле и ближе и срдачније. Међутим су протуране вести, нарочито за време Солунског Процеса, о неким другим мотивима тих веза. Али се увлачењем у осуду и кажњавањем Мухамеда Мехмедбашића заједно са нама — Мехмедбашића који је успео био да побегне испред аустријских судова — јасно показало, да су тобожње терористичке намере (пет година након њена престанка), набачене

326